Kompletan test modela OnePlus Two
Fotografije u zatvorenom
Specifikacije
- Android 5.1 - za kinekso tržište korisnički interefejs Hydrogen OS, za ostala Oxygen OS
- Ekran 5.5-inča, rezolucija 1920x1080 piksela, 401ppi, LCD ekran
- Dva mikrofona za eliminisanje šma
- Snapdragon 810 čipset, 8 jezgara, maksimalni randi takt 1.8 GHz, 64-bit grafički koporcesor Adreno 430
- 3/4GB RAM-a (LPDDR4) za modele sa 16 / 64GB, ne posotji slot memorijske kartice
- Dve nanoSIM-kartice
- Nekloniva Li-Pol baterija kapaciteta 3300 mAh
- GSM: 850, 900, 1800, 1900MHz; FDD-LTE: opsezi 1/3/5/7/8/20, TDD-LTE 38/40/41 (Evropa i Azija); FDD-LTE: opsezi 1/2/4/5/7/8/12/17 (Severna Amerika); WCDMA (Evropa) - 1/2/5/8
- Dual-band Wi-Fi: 2.4GHz 802.11b / g / n i 5GHz 802.11a / n / ac
- Bluetooth 4.1
- GPS / GLONASS
- Prednja kamera 5MP, glavna kamera 13MP, optička stabilizacija lsike, laserski foks, dal LED blic.
- Senzor otiska prsta
- Dimenzije - 151.8x74.9x9.85 mm, masa - 175 grama
- Vrednost SAR - 0.795 W / kg (glava), 1.447 W / kg (telo)
Prodajno pakovanje
- Smart telefon
- Punjač (5, 2 A), USB-kabl (Type C)
- Kratko upustvo
Pozicioniranje
Kompanija OnePlus je OPPO filijala , oba modela su dizajnirana od strane istih ljudi koji rade na liniji OPPO modela u Kini. Brend OnePlus ima jednostavan zadatak za OPPO - da proširi prisustvo na stranim tržištima, plus uveća proizvodnju telefona. Cilj je ponuditi najbolje, uz najniže cene komponenti. U ovoj igri, postoji jedno ograničenje - niska cena OnePlus telefona, uz pomoć marketinga dovodi do povećanja njihove atraktivnosti, pri čemu kompanija ne može da zadovolji potražnju za uređajima, ali to i nije cilj. Glavni cilj kompanije je da stvori atraktivan brend koji predstavlja korisnicima proizvode kompanije. Pitanje monetizacije nije potrebno, jer kompanija zarađuje na OPPO modelima za koje ima povoljnije uslove za nabavku komponenti i za koje je naglasak stavljen na kinesko maternje tržište. Ali OnePlus akumulira iskustvo sa inostranih tržišta, na koje bi OPPO mogao da stigne u budućnosti. OnePlus ne ostvaruje profit, ali njegovi vlasnici su takvom situacijom potpuno zadovoljni.
Zabranjeno voće je slatko, pa su dugi redovi (iako virtuelno) hrana za OnePlus. Oni koji prvi dobijaju priliku da nabave ovaj telefon, prožeti su činjenicom da su izabrani, ne kao ostali. Stara tehnika marketinga koja dobro funkcioniše, testirana od strane Apple i drugih kompanija.
Ovde leži glavni problem rada OnePlus sa tržištem, koji je potpuno isti kao onaj sa kojim se suočava Xiaomi. Da li želite da kupite telefon ovde i sada - platićete višu cenu. Možete sačekati, onda budite strpljivi i sačekajte da se telefon pojavi po najavljenoj ceni. Problem je u tome što čekanje može biti samo nedelju dana, ali može trajati 7-8 meseci. Kada smo tražili pozivnicu za kupovnu prve generacije OnePlus, ona je stigla šest meseci kasnije, ali to nije bio rekord. Dakle, upoređujući ovaj uređaj sa drugim modelima, nećemo se fokusirati samo na zvanične cene.
Specifikacije na web sajtu su nejasne, nepotpune i teško je razumeti kakve su razlike između uređaja. Hajde da pokušamo da razumemo, jer su razlike mnogobrojne, posebno za one koji planiraju da koriste LTE-konekciju. Dakle, OnePlus Two je dostupan u tri verzije za različite regione. Postoji verzija za Kinu, za koju ne postoje neka bitna ograničenja. Jedina stvar koju treba da znate je da je kineski OnePlus Two ima samo jedan IMEI-broj za dve SIM kartice. U praksi, to neće doneti nikakve komplikacije, pogotovo ako koristite SIM kartice različitih operatera.
Postoji verzija za Severnu Ameriku, i nju nema smisla kupiti za korišćenje u Evropi.
Konačno, dostupna je i verzija za Aziju i Evropu.
Ali, u principu, moguće je koristiti uređaj za Kinu ali treba imati u vidu da je njegov radio modul podešen sasvim drugačije i vi gubite 15-20 odsto vremena rada u odnosu na evropsku verziju.
Sada je vreme da kažemo nešto o kupcima ove jedinice. Mali deo se odnosi na one koji se nazivaju tehnološki entuzijasti. Oni žele da probaju nešto novo, neobično i spremni su da eksperimentišu sa telefonom. Oni će ažurirati firmware, podesiti telefon za sebe. Ovi ljudi kupuju igračku pri čemu su zainteresovani za mogućnost promene svega što mogu tako da on odgovara njihovim potrebama. Druga grupa su potencijalni kupci OnePlus brenda koji traže dobre ponude, nisu baš upućeni u tržište, ali su voljni da isprobaju brend zahvaljujući marketing. Ovaj deo potencijalne publike je najbrojniji i vrlo aktivan. Konvencionalni, masovni kupci ovog proizvoda ne znaju ništa, nisu zainteresovani.
Nakon što smo opisali potencijalne kupce, idemo na pregled ovog uređaja, u kojoj ćemo ga uporediti sa prvom generacijom, nam se dopadala.
Dizajn, veličina, kontrole
Testiranje počinje od prodajnog pakovanja. U okviru OnePlus One modela punjač se isporučuje u posebnoj kutiji, što nas je iznenadilo. Kod novog modela, svi sadržaji su upakovani u malu pravougaonu kutija korporativno crvene boje.
Prednja strana telefona, dostupna je u jednoj boji – crnog peska. prednju stranu karakteriše gruba površina, koja, uprkos teksturi, lepo stoji u ruci. Za razliku od uobičajenog uređaja od glatke plastike, postoji tekstura, a to je plus za ovaj aparat.
Ako vam se ne dopada izgled, uvek je moguće naručiti odvojeno masku - plastičnu, od bambusa sa matricom ili bez nje. Poklopac zadnje strane, za razliku od samog aparata, široko je dostupan, po ceni od 26,99 dolara što za mnoge može zvučati skupo (cena u prodavnici u SAD).
Od minusa napominjemo dizajn poklopca koji čini njegovo uklanjanje komplikovanim. Sa druge strane kada ga vraćate nazad on mora da klikne na kraju, da pritiskate prstom po ivicama, da bi svaki element legao na svoje mesto. Pozitivno je što nema zazora između poklopca i kućišta. Tokom testiranja smo dvadesetak puta otvorili i zatvorili poklopac zadnje strane i nije došlo ni do kakvog olabavljivanja.
OnePlus One je bio monolitan a SIM-kartica se umetala unutra. Model druge generaicje koristi nanoSIM karticu ali poseduje jedan radio modul što je rešenje koje nije savršeno obzirom da možete propustiti neki poziv, ali ovo rešenje je primenjeno od strane mnogih proizvođača.
Zašto je OnePlus odlučio da koristi nanoSIM konektor? Mislimo da je u pitanju kopiranje kompanije Apple čime je naglasak stavljen da je reč o uređajima sličnog nivoa. Čudna i donekle glupa odluka obzirom da bi mnogi korisnici se pre odlučili za klasičnu SIM karticu odnosno umesto druge SIM kartice pre bi birali microSD karticu.
Sada da kažemo nešto o dimenzijama telefona, fableta sa svim posledicama koje iz njih proizilazi, 151.8x74.9x9.85 mm, težina - 175 grama. Hajde da pogledamo njegove dimenzije u odnosu na druge fablete:
- OnePlus Two (5.5 inča) - 151.8x74.9x9.85 mm, 175 grama
- OnePlus One (5.5 inča) - 153x76 x 9 mm, 162 grama
- Note 4 (5.7 inča) - 153.5x78.6h8.5 mm, 176 grama
- Note 5 (5.7 inča) - 153.2x76.1h7.6 mm, 171 grama
- LG G4 (5.5 inča) - 148.9x76.1x9.8 mm, 155 grama
Poređenje sa modelom Apple iPhone 6 Plus
Poređenje sa modelom Samsung Galaxy Note 5
Poređenje sa modelom Samsung Galaxy Note 4
Jedinica pruža isti osećaj kao i prethodni OnePlus, da je malo manja po pitanju debljine i visini, nije bitno - oba uređaja su podjednako doživljavaju. Note 5 se oseća kao da je nešto veći, mada su veličina i težina su uporedivi. Ali, ako ste već koristili fablet, onda nećete imati problema ni sa ovim uređajem.
Metalna ivice oko kućišta je prilično poznato rešenje kada je reč o trenutnoj generaciji uređaja. Prisustvo metala u okviru uređaja je uvek dobra ideja.
Na desnoj strani kućišta je taster za regulaciju jačine zvuka, kao i taster za uključivanje / isključivanje. Sa donje strane je zvučnik, koji je simetričan u odnosu na USB konektor.
Uređaj poseduje USB Type C konektor, dok je realnih primena za njega malo. On je zgodan dao mogući povezivanje kabla za napajanje i predstavlja su male stvari koje formiraju pozitivnu percepciju telefona.
Za ovaj model OnePlus je odlučio da odbaci stari USB 2.0’ port i da se okrene mnogo naprednijem USB Type C konektoru.
Sa leve strane se nalazi taster, koji je sličan Apple tasteru za promenu režima rada -- ali ima tri pozicije, jedna isključuje sva upozorenja, u srednjem položaju, čućete samo zvuke upozorenja, a u trećem položaju možete čuti sve zvuke. Interesantna ideja, koja ima mane u primeni - u meniju telefona, možete da promenite režim upozorenja, ali kao što znate, sam taster neće promeniti svoje pozicije na koje reagujete. Moraćete da ga ponovo prebacite do krajnjeg položaja, a zatim ponovo na desno.
Sa tasterima na ovom uređaju je napravljena prava zbrka. Ispod ekrana su dva tastera osetljivi na dodir i jedan senzor za otisak prsta, koji je tačno u sredini i blago uronjen u kućište. Pogledajmo senzor. On radi na dodir pri čemu postoji i vrsta osiguranja ako uređaj ne može da prepozna o otiske prstiju. Mali trik - da probudimo uređaj, dovoljno je da dodirnete senzor prstom i ekran svetli.
U normalnim okolnostima, kada ste u kancelariji, kod kuće, kada držite telefon u ruci nema nikakvih problema sa očitavanjem otiska prsta. Malo znojav ruke mogu da zbune senzor u toku rada. Broj nepravilnih očitavanja je nizak ali postoji. Senzor je nešto što nas je podsetio na Meizu modele. Problemi sa radom senzora nisu brojni međutim, osetljivost i preciznost su niži nego kod modela Apple iPhone ili Galaxy S6 / Note 5.
Pošto je senzor takođe igra ulogu tastera osetljivog na dodir, i malo je uronjen u telo, rade sa njim u tom svojstvu nije baš zgodan. Ergonomija je loša.
Druga stvar koja nam se čini nelogičnom je to što je prema postavkama ovo podrazumevani taster. Postoje dve opcije. Google se savetuje da podesite taster ovako: "Back, Home, pregledne aplikacije," dok Samsung i neki drugi proizvođači predlažu raspored „pregledane aplikacije, Home, Back." Više nam je poznata verziju koju predlaže Samsung, i ona je podržana od strane raznih drugih proizvođača.
Ali OnePlus je odlučio da dodeli tastere podrazumevano kako to predlaže Google. A onda nastaje prava zbrka obzirom da na tastaturi nema natpisa već samo tačke svetlosti. U podešavanjima možete da promenite mesta tastera, ali problem natpisa ne može da sena bilo koji način. Gotovo svi proizvođači označavaju tastere za lako rukovanje ih bez obzira na to gde se oni nalaze.
Svaki proizvođač ima svoju viziju kako treba da izgleda uređaj, ali OnePlus je pokušao da udovolji svima, i ispostavilo se loše. Osim toga, u podešavanjima možete odabrati još drugu opciju - virtuelne tastere na ekranu. Ovi tasteri ne rade pravilno za sve aplikacije pa dobijamo dodatnu glavobolju za korisnike. Proizvođač je morao da misli o tome kako najbolje da implementira rešenja, koja će omogućiti običnim korisnicima da sve opcije telefona koriste. entuzijasti će se i ovako i onako snaći.
Ekran
Većina proizvođača u svojim glavnim modelima pokušava da koristi najnoviju generaciju ekrana obzirom da je to nešto na šta kupci obraćaju pažnju. U OnePlus su smatrali da će ovaj ekran dramatično povećati troškove proizvoda pa je preuzet ekran prošlogodišnjeg OnePlus One modela. Da li je to dobro ili loše? Podsetimo se zajedno šta smo pisali o prvom modelu, jer i ovde važi:
"OnePlus koristi LTPS LCD ekran sa TOL tehnologijom (ekran bez vazdušnog međuprostora). Veličina ekrana je 5.5 inča, rezolucija - 1920k1080 piksela, gustina - 401 ppi. Ekran je prekriven zaštitnim staklom Gorilla Glass 3. Prema glavnim karakteristikama - osvetljenosti, uglovima gledanja, reprodukciji boja ekran se može nazvati dobrim, uglovi gledanja su maksimalni, osvetljenost iznad proseka, reprodukcija boja u blizini prirodne, ne postoji jasna prenaglašenost u previše toplim ili hladnim nijansama."
Za početak treba reći da je kod druge generacije OnePlus zaštitno staklo zamenjeno četvrtom generacijom tehnologije, barem se tako pretpostavlja. Reference zaštitnog stakla na zvaničnom sajtu nije moguće pronaći, obzirom da je proizvođač napisao samo Corning Gorilla Glass. Većina komentara pominje četvrtu verziju stakla, ali bez referentnih dokumenata.
Treba napomenuti da se spisak uređaja koji koriste četvrtu generaciju Corning Gorilla Glass stalno ažurira novim proizvodima, sadrži najnovije modele, na primer, Note 5, kao i modele malih firmi, kao što je Sonim. Ali OnePlus Two nije moguće pronaći na ovoj listi.
Sledeća stvar koja zbunjuje je da Corning Gorilla Glass bilo koje verzija nije nikada imao zalepljenu zaštitnu foliju. Nikad. Postoje filmovi, koji igraju ulogu ambalaže sa podacima proizvoda i slično. Ali bezbednosna nalepnica negira sam smisao sigurnosnog stakla. Kada smo pozvali Corning, da vidimo koji tip stakla koje je korišćen u OnePlus Two, bili sam pomalo iznenađeni odgovorom: "Ne znamo, jer ova kompanija nije naš klijent." Kineski marketing u akciji. Ako obratite pažnju, referenca Gorilla Glass je nestao iz zvaničnih resursa koji se odnose na OnePlus proizvode. Sve ukazuje na to da je korišćeno staklo nekog nepoznatog proizvođača, što je znatno jeftinije od Gorilla Glass i lošijih performansi. Oni koji su zainteresovani mogu posetiti sajt Corning-a i pogledati listu proizvoda, sve na njoj je vrlo jasno, i ne može biti nedoumica. Kineski pristup kada pokušavate da date težinu proizvodu, pomene se jednom i nikada više a korisnici veruju da su dobili najbolje rešenje.
Vratimo se ekranu posle priče o staklu – ono što je najvažnija stvar. Naš utisak o ekranu su sledeći: dobro ekran u proseku, daleko iza najnovije generacije savremenih matrica. OPPO uvek kupuje ekrane odbijene od drugih proizvođača, tako da često možda nećete imati sreće, pa ćete na ekranu, vidite žute mrlje, što je bio jedan od najčešćih problema prve generacije, koji će verovatno da se ponovi u drugoj generaciji. O oovme je pisano na mnogim izvorima, ali OnePlus odbija da zameni takve uređaje (razgovor o garanciji u zaključcima).
Ovo je dobar primer kako da uštedite novac kompaniji. Kupovina ekrana proizvođača prve lige koji su odbijeni kao nezadovoljavajući, pri čemu dobijate dobar kvalitet ekrana, od kojih neki mogu da imaju probleme. Ali, taj procenat je obično mali. U vašem telefonu može odmah ili tokom vremena da se desi otkazivanje, a možda uopšte se ne desi. Ali pouzdanost ekrana je niža nego kod većih kompanija.
Zaključak? Pažljivo proverite ekran izvršavanjem jednostavnih testova da biste osetili kako on funkcioniše. Ako imate žute mrlje, nemojte da kupujete uređaj, (žute mrlje na dnu ekrana, one su jasno vidljive su na beloj pozadini).
Od glavnih nedostataka ekrana za sebe, napominjemo lošu čitljivost na suncu. Slika gotovo nije vidljiva, čak i pri maksimalnom osvetljenju. Pisati o ovome nema mnogo smisla jer je reč o poznatom problemu.
Baterija
OnePlus nije obezbedio podatke o performansama baterije, pri čemu ove podatke na sajtu nismo mogli da pronađemo. Navedeni kapacitet Li-Pol baterije je 3300 mAh, što je tipično za ovakve proizvode i pruža solidne performanse tokom dana. Malo smo zbunjeni činjenicom da proizvođač ne navodi o performansama baterije i govori samo o radu za ceo dan.
Razlog je ili nepažnja za detalje, ili se koristi stari kineski trik kada različiti uređaji imaju baterije različitih kapaciteta. Na primer, Lenovo telefoni često imaju baterije dva kapaciteta - jednog za kinesko tržište, drugog za ostala tržištima. Na primer, ne-prenosiva baterija Lenovo P70 modela je dostupna u dva kapaciteta - 3900 i 4000 mAh. Fizički, to je ista baterija.
Kako je to moguće? Odgovor leži u činjenici da u Evropi i SAD možda postoji greška u merenju kapaciteta baterije, pa se zvanično svodi na 20 odsto. Velike kompanije obično naglašavaju kapacitet baterije dok se mali proizvođači obraćaju različitim dobavljačima i zažmure na jedno oko kada je reč o kapacitetu.
Direktnim poređenjem OnePlus Two za Indiju i Kinu uz jednaka podešavanja daje značajno drugačije rezultate kada je reč o reprodukciji video sadržaja. U jednom slučaju reprodukcija je trajala oko sedam sati, u drugom oko šest. Telefon za kinesko tržište zabeležio je duže vreme reprodukcije. To je potvrda činjenice da su baterije različite za različita tržišta ili da se razlikuju od serije do serije.
Zbog ove slobode proizvođača baterija, bilo je neophodno napustiti Quick Charge tehnologiju punjenja baterije. Za potpuno napajanje uređaja namenjenom indijskom tržištu potrebno je 2 sata i 20 minuta, dok je za uređaj za kinesko tržište potrebno 2 sata i 50 minuta. Budući da je punjač isti kao i električna mreža, jasno je da se razlikuje kapacitet baterije.
Nema ni mogućnosti bežičnog punjenja a razlog jeste strah proizvođača da ne dođe do pregrevanja.
Da vidimo kakav je uređaj u radu koji se ocenjen svim ocenama, od sjajnog do katastrofalnog.
Tokom testiranja i korišćenja zahtevnih aplikacija dolazilo je do zagrevanja uređaja, što je uobičajen problem kada je u pitanju Snapdragon 810, a zbog toga je veliki broj proizvođača odustao od njega. U proseku, uz prosečno osvetljenje ekrana baterija će izdrati ceo dan uz tri sata rada uz prosečno osvetljenje ekrana i pola dana razgovora. U poređenju sa Note 5 modelom, baterija će izdržati 25-30 odsto duže uz isti način upotrebe.
Isti rezultati zabeleženi su i u okviru sintetičkih testova.
Za testiranje vremena potrebnog za punjenje, korišćena je Phonoarena verzija telefona za indijsko tržište. Firmware nema gotovo nikakav uticaj, pa možete koristiti Hydrogen OS ili Oxygen OS, razlike u rezultatima su na nivou statističke greške.
Kupovina OnePlus Two zapravo je lutrija i sve zavisi od toga koji uređaj dobijete. Kompanija navodi da će uređaj izdržati dan rada.
Povezivanje
Budući da se za ovaj uređaj navodi da će ugroziti popularnost vodećih modela, OnePlus One je to i dokazao NFC podrškom koja je tada bila popularnija nego dana. U okviru drugog modela, NFC podrška je izostala. Nekima to nije od suštinske važnosti, a neki ovu opciju smatraju veoma bitnom – bez NFC platnih servisa (Android Pay i sličnih), gubi svaki smisao.
U pitanju je Bluetooth 4.1, dual-band Wi-Fi verzija koja nudi nezadovoljavajući nivo Wi-Fi kvaliteta.
GPS hardver radi dobro, nema nikakvih primedbi. U kombinaciji sa A-GPS povezivanje se vrši vrlo brzo a put se prikazuje preko Google Map.
Kada je reč o LTE frekvenciji, tu je podrška za Cat. 6 dok je za Cat. 9 potrebno unapređenje softvera. Na nekim tržištima Cat.6 ne funkcioniše.
Memorija, čipset, performanse
Model je dostupan u dve verzije hardvera - 3GB RAM i 16GB interne memorije, kao i sa 4GB RAM i 64GB interne memorije. Pojava ovakva dva modela je jasna, a uradili su isto što i kompanija Apple.
Za OnePlus je važno da kreira uslove pod kojima će starija verzija izgledati povoljnije te će je više ljudi kupiti za razliku od novijeg modela koji donosi i manju maržu. 16MB model korisnicima nudi 12GB memorije za programe i fajlove, što je jako malo po savremenim standardima, pa je aparata prilagođen onima koji telefon koriste samo za pozivanje i mali broj aplikacija. Tipično niskobudžetno rešenje. Nema svrhe kupovati mlađi model zbog male količine memorije, a treba uzeti u obzir i nedostatak memorijske kartice.
Većina kupaca odlučuje se za verziju sa 64GB memorije koja je sada na vrhu kada su u pitanju Android pametni telefoni.
Telefon je baziran na Snapdragon 810 (v2.1), koji odlikuje zagrevanje tokom rada, a to je bio uzrok neuspeha jednog broja proizvođača čipsetova. Na primer, ovaj čipset nećete naći u Galaxy S6/S6 EDGE, iako je prvobitno kompanija planirala da ga implementira u ovaj aparat. Samsung je odabrao čipset koji nije ispunjavao specifikacije, što je dovelo do zanimljivog razvoja situacije – Qualcomm je uspeo da zabeleži velike porudžbine za Snapdragon čipset, kao što je Snapdragon 801, po istoj ceni. Logično je da OnePlus odlikuje starija verzija, iako postoji problem sa pregrevanjem.
Većina proizvođača koji su odlučili da koriste Snapdragon 810 beleži probleme na tržištu, nemaju veliki tržišni udeo ili samo nastoje da istaknu da koriste najnoviji čipset kompanije Samsung. Verzija 2.1 se razlikuje od 2.0, nudi unapređeni rad keš memorije i povećane performanse memorije.
Nedostatak je činjenica da nije rešen problem pregrevanja prilikom opterećenja 1.8GHz osmojezgarnog procesora U slučaju OnePlus Two to je jasno primetno. Uprkos masivnosti zagreva se metalni okvir i oblast oko kamere.
Iako je najavljeno da će ovaj problem biti rešen, to nije slučaj ali nema nikakvih problema pri svakodnevnom radu, ukoliko se ne koriste zahtevne aplikacije.
Sledi pregled performansi u okviru sintetičkih testova. Rezultati Antutu Hydrogen OS.
Nakon toga, urađen je isti test i za Oxygen OS, a rezultati pokazuju da gotovo uvek Oxygen OS daje nešto bolje rezultate.
Ovako se uređaj ponaša u drugim testovima (Oxygen OS).
FZa većinu aplikacija i zadataka, performanse su naočigled zadovoljavajuće. Jedina mana jeste već pomenuto zagrevanje i rapidni gubitak kapaciteta baterije.
Kamera
U okviru OnePlus One korišćen je 13MP modul kompanije Sony (IMX214), koji je popularan kod velikog broja proizvođača. Kvalitet fotografija je osrednji. Proizvođači često ne žele da menjaju dobavljača komponenti jer je potrebno raditi prilagođavanja od samog početka. Kod OnePlus modela situacija je drugačija i njega odlikuje novi modul koji ima istu 13MP rezoluciju ali ima i optičku stabilizaciju i laserski autofokus.
OnePlus nije pomenuo da je u slučaju OnePlus One jedinica kompanije Sony zamenjena jeftinijom alternativom uz prateći gubitak kvaliteta. Reč je o OmniVision OV13860 modulu.
Ovaj modul odlikuje veća tačka – 1.3 mikrona, što je 35 odsto više u poređenju sa sličnim rešenjima. Veličina matrice je 1/2.6 inča, što je tipično rešenje. OmniVision tradicionalno hvali svoje proizvode naglašavajući „značajno unapređene performanse prilikom snimanja u uslovima slabe vidljivosti“. To ćemo proveriti kasnije, a sada prelazimo na korisnički interfejs OnePlus Two modela.
Ovo je standardna aplikacija kompanije Google koja ima dosta nedostataka. Između ostalog, brz prelazak sa slike na video nije moguć, potrebno je ponovo ući u meni. Broj dodatnih podešavanja je mali, gotovo minimalan. U odnosu na prvu verziju, nema mogućnosti čuvanja slika u RAW formatu i nema finog podešavanja prilikom fotografisanja.
Marketing kaže da je reč o najboljoj kameri u ponudi, ali pitanje je kako ona radi u praksi. Na otvorenom pri sunčanom danu autofokus ne obavlja dobro svoj zadatak, međutim, taj problem je lako rešiv ispravljanjem ekspozicije. Sličan problem ima i Galaxy S6.
Pokušaj fotografisanja predveče pokazuje da aparat nije u mogućnosti da kompenzuje osvetljenje, pa su snimljene fotografije veoma lošeg kvaliteta. Ipak je u pitanju samo marketinška aktivnost koja nikako ne odgovara realnosti.
Sledi poređenje ovog uređaja sa Note 4, Note 5 i Galaxy S6 EDGE modelima. Uz idealne uslove, fotografije snimljene u toku sunčanog dana na prvi pogled se razlikuju i mogu se upoređivati. Međutim, kada se zagledate, videćete da se pozadina fotografija snimljenih OnePlus Two modelom razlikuje po pitanju detalja.
Poređenje sa Note 4, Note 5 i Galaxy S6 EDGE:
Note 4, Note 5, S6 EDGE
Kamera ostvaruje pristojne slike u idealnim uslovima, ne baš dobre rezultate kada je reč o tamnim okruženjima. Reč je tipičnom rešenju kineskog proizvođača, pri čemu često autofoksuiranje videa ne uspeva da se izvede kako treba.
Software - Hydrogen protiv Oxygen-a
OPPO se prvobitno oslanjao na saradnju sa Cyanogen-om, ali kada je saradnja prekinuta i kada je kompanija počela da radi u Indiji sa MicroMax-om, OPPO je ostavljen na cedilu bez ičega.
OPPO je bio prinuđen da unajmi programere za prilagođavanje za Android. U pitanju je jednostavan korisnički interfejs koji se razlikuje od ostalih. Obezbeđen je i video prikaz u kome možete videti i nekoliko nepravilnosti koje nikako ne utiču na vrednost jedinice.
Bez obzira koju verziju telefona imate, možete veoma jednostavno uploadovati i obezbediti Oxygen OS.
Za instalaciju je potrebno oko 15 minuta i radi na bilo kojoj verziji telefona.
Korisnički interfejs je veoma jednostavan i ne razlikuje se od fabričkog Android-a, što je veliki plus. Pogledajte snimke sa ekrana.
Kao i u slučaju Xiaomi modela, OnePlus sistem omogućava Android M aplikacije (druga verzija). To je nešto drugačije nego u poređenju sa uobičajenim Android 5.1.1, a da ne pominjemo dodatni ekran sa često korišćenim aplikacijama i kontaktima do kojeg se dolazi skrolovanjem na levo iz režima mirovanja.
Nema potrebe opisivati standardni Android. Zanimljiv je ali nema ništa što bi privuklo posebnu pažnju. Za zaljubljenike u tehnologiju ovaj aparat je zanimljiv zbog prilagođenog firmware-a i opcije instaliranje Cyanogen-a, bez obzira što nema zvanične saradnje kompanija.
Multimedijalne mogućnosti aparata su standardne, nema FM radija ali je tu čitava grupa ekvilajzera.
Muzički plejer je prosečan, bolji nego kod prosečnih kineskih rešenja, ali nije na nivou vodećih modela budući da nema ni snagu ni odgovarajući kvalitet zvuka preko slušalica.
Utisci
Jačina zvuka nikako nije dovoljna. Nema posebnih primedbi na kvalitet glasa, sekundarni mikrofon često zuji kada ima vetra dok je tehnologija za redukciju šuma daleko od idealne – tipično kinesko rešenje koje često prati loš softver.
Aparat je dostupan po relativno niskoj ceni i često je u ponudi provajdera. Ne nekim tržištima mlađi model nije dostupan, a razlog za to je najverovatnije slaba prodaja.
Usled male razlike u ceni, nema svrhe odabrati mlađi model, naročito zbog dostupne količine memorije.
Sagledajmo modele na tržištu i ono što predstavljaju. Počećemo sa Moto X Pure Edition 16GB verziju koja nudi podršku za memorijsku karticu, 3GB RAM-a. 808 Snapdragon čipset (performanse na nivou 810 ali bez problema zagrevanja), 5.7-inčni ekran i Quad HD rezoluciju (IPS). Tu je zaštita od prodiranja vode, 3000mAh baterija sa opcijom brzog punjenja kao i nova 21MP kamera. Ne treba zaboraviti ni prisustvo NFC, LTE agregacija kao i mnogo toga još. Ova jedinica je jedan od najboljih aparata za ovu i narednu godinu, a mogućnosti prilagođavanja su velike.
Neko bi možda rekao da je reč o nepravednom upoređivanju budući da je reč o Motorola brendu. Nivo kompleksnosti je daleko manji a postoje velika očekivanja kada je reč o prodaji Moto X modela svima. Po pitanju cene mogu se porediti, ali po pitanju tehnologije nikako – kineska imitacija vodećeg modela i vrhunskih vodeći model koji je dostupan po pristojnoj ceni.
Uzmimo u obzir LG G4 koji je, nepravedno, zaobišao najveći deo kupaca. U pitanju je veoma zanimljiv uređaj presvučen kožom koji nudi širok spektar mogućnosti.
Karakteriše ga 5.5-inčni ekran Quad HD rezolucije (538ppi) i Corning Gorilla Glass. Ima 8MP prednju kameru i glavnu kameru koju odlikuje 16MP sa laserskim fokusom.
Kada se uporede cene ova dva uređaja, jasno je da je po tom pitanju razlika veoma mala, dok ovaj model pripada daleko višoj klasi uređaja.
Note 4 takođe je dostupan po sličnoj ceni, a i to je uređaj više klase koji nudi veliki set karakteristika, kako onih standardnih tako i novih.
Oni koji, iz bilo kog razloga, traže vodeći model i ne obraćaju pažnju na veličinu ekrana, treba u obzir da uzmu Galaxy S6 koji odlikuje 5.2-inčni ekran, viša rezolucija, bolja kamera, nešto slabija baterija ali jači procesor (naravno, u okviru sintetičkih testova, ali je i to predmet diskusije).
Oni koji biraju jeftiniji i efikasniji fablet treba da pogledaju Idol 3 5.5 koji odlikuje odličan odnos cene i performansi. Ovo je takođe uređaj koji je u drugačijoj klasi u poređenju sa OnePlus. Ima lošije performanse ali je zato veoma dobar.
Ukoliko se zaljubljenici u tehnologiju odluče za kupovinu ovog telefona sa željom da ga prilagođavaju, njih čekaju loše vesti. Naime, tehnička podrška je na veoma niskom nivou, budući da kompanija reaguje samo u slučajevima masivnih slabih tačaka. U svim drugim slučajevima korisnici su prepušteni sami sebi. Budući da OnePlus nije prioritet za OPPO, ne obezbeđuje dovoljno resursa niti se softverska rešenja često objavljuju. Za prva Android unapređenja bilo je potrebno čekati više od šest meseci.
U toku aprila ove godine ovaj problem je postao ozbiljan tako da je OnePlus objavio i članak o tome u kojem je bilo reči o tome da je sve unapređeno kao i da je obezbeđena proširena podrška. U praksi, ništa nije izmenjeno i sve je ostalo isto.
Zašto je za OnePlus dobro da ima dobru podršku? Razlog je to što možda imaju falične komponente, a dobra podrška bi omogućila šansu da smanje prodaju modela kompanija LG, Meizu, HTC i naročito Samsung i Apple.
Šta imamo na kraju – model koji će ugroziti vodeće modele zapravo je obični kineski telefon koji prati jaka marketinška kampanja koju ne prate tehničke ideje. Nije reč ni o modernom ni o uravnoteženom modelu. Međutim, zaljubljenicima u tehnologiju pruža dosta mogućnosti po pitanju kreativnosti i to je i razlog zašto ga vole. Za obične korisnike koji ne žele da se muče mnogo sa instaliranjem, firmware-om i sličnim stvarima, ovaj model je loš izbor – suviše visoka cena za ono što se dobija. Ovaj telefon nema apsolutno nikakav uticaj na tržištu, i krilatica koja ga prati – da je reč o telefonu koji će napraviti pravu pometnju među vodećim telefonima, nije ništa drugo do marketinški trik.