Moj prijatelj Stiv Džobs
Profesor Dejan Ilić, vlasnik „Varte“, o druženju sa osnivačem kompanije „Epl“: Aktivno sarađivali deset godina. Bio genije, ali se ponašao kao običan čovek
- TUŽAN sam zbog smrti mog kolege i prijatelja Stiva Džobsa, sa kojim sam aktivno sarađivao punih deset godina. Jako sam, međutim, iznenađen i počastvovan ponudom kompanije „Epl“ da napišem poglavlje o njenom osnivaču u specijalnoj monografiji koja treba da ovekoveči ime i delo Stiva Džobsa.
Ovim rečima je Dejan Ilić, vlasnik nemačke kompanije „Varta“, za proizvodnju neuništivih baterija, profesor u Njujorku, odgovorio na ponudu koju je odmah posle smrti Stiva Džobsa dobio iz firme „Epl“.
- Ponudu su mi dali potpredsednik kompanije Džef Vilijams, moj „saborac“ iz devedesetih godina, kada smo pravili baterije za „Epl“, i Endi Hodž, direktor u „Eplu“. Poručili su mi da ja, kao srpski prijatelj Stiva, napišem autorski tekst o njemu - otkriva nam dr Ilić, naučnik svetskog glasa u oblasti elektrohemije i čovek koji je u okviru fabrike „Varta“ krajem prošlog veka izmumeo i lansirao nepotrošive mikrobaterije, koje se koriste u digitalnoj tehnologiji.
Radeći upravo na tom projektu, dr Ilić je, kaže, još 1986. godine upoznao Stiva Džobsa:
- Kompanija „Epl“ je u to vreme poslovno spasavala jedan deo „Varte“, jer je naše premošćavajuće baterije ugrađivala u svoj „NotB“ čip. Moj zadatak je bio da rešim njihov problem oko napajanja računara do tri volte - seća se Ilić.
Objašnjava nam da je spojio tri dugmeta sa te baterije u seriji, izolovao ih i poslao u centralu „Epla“. Odmah mu je predložio da sa tim rešenjem ide direktno do vlasnika kompanije Džobsa.
- Rano ujutro Stiv Džobs ulazi u zgradu u dubokim patikama, sav mokar od trčanja i još sa vrata priča gledajući u mene: „Momci, vi mora da imate nešto novo, čim me u hodniku čekate?“ Posle nekoliko minuta, uz čaj, Džobs mi se žalio da mu prodaja računara ide veoma slabo i da se „Tošiba“ brzo penje na tržištu. Dao sam mu pet santimetara dugu, jedan široku i pola santimetra debelu plastiku i rekao: „Ovo ne može da reši vaše probleme, ali pomaže kupcima da imaju nešto novo i sigurno. Kad glavna baterija otkaže, ova održava čitav kompjuter!“ Skočio je i rekao da idemo da testirano moj izum - kaže profesor Ilić.
Naš sagovornik priznaje da tada, krajem osamdesetih, nije shvatao kako se kreira tržište računara i kako odluke moraju brzo da se donose. Džobs ga je tome naučio.
- Dejane, koliko možeš ovih baterija da mi mesečno isporučuješ, upitao je. - Odgovorio sam mu: „Malo za tvoje potrebe!“ „Ne brini, ja nemam keš, ali imaju banke!“ Time je moj posao veka sklopljen. Bio sam presrećan, a nisam mogao da vičem od radosti što je kompanija „Epl“, najveća na svetu, odlučila da koristi i ugrađuje moje baterije - kaže Ilić.
Poslovno i privatno družili su se od 1986. do 1996. godine. Neprestano se bojao da ne izneveri njegova očekivanja. Džobs je, kaže dr Ilić, osetio tu njegovu bojaznost.
- Džobs me gleda i čita kao bukvar: „Tvoji problemi su daleko manji nego moji. Idi, ispavaj se, sutra ćeš ih rešiti sam!“ O ceni za bateriju i investicijama nije rekao ni reč. Shvatio sam po tome šta znači biti veliki čovek, vizionar i biznismen, ali i prijatelj svojim saradnicima - kaže dr Dejan Ilić.
Džobs je, kaže, bio čovek koji je ideje hvatao u letu, i koji je stalno učio. Tako se početkom devedesetih učio biznisu. Uz to, bio je neumoljivo uporan.
- Njegova uzrečica je bila: „Kada hoćeš, sve možeš„. Toga su se držali njegovi radnici, a i mene je naterao da poverujem u to - govori dr Ilić, i otkriva kako ga je Džobs ubedio da napravi mikrobateriju, koja mu je donela najveće svetsko priznanje.
- Treba mi baterija koja je antimagnetna, ima ogromnu energiju i debljinu do tri milimetra - rekao mi je. - Odgovorio sam mu da je to po zakonima fizike nemoguće. „Fiziku ne znam, ali sam siguran da ti to možeš!“ - ubedio me Džobs.
Posle sedam meseci Dejan Ilić je u „Varti“ stvorio prvu polimernu litijumsku bateriju, koja je ugrađena u računare „Epla“. Za ovaj izum Ilić je dobio Svetsku nagradu za inovacije. Ova baterija se nalazi u novom minijaturnom MP3 plejeru, koji funkcioniše kao kompjuter.
- Poslednji put smo Stiv i ja sarađivali 2006, kada nas je zbližila fantastična ideja da ugrađena kamera bude naponski nezavisna od glavne baterije, a da istovremeno mehanički zum bude zamenjen novim sistemom. Prototipi su napravljeni, ali nisu bili integrisani u proizvodni proces. Međutim, saveti Stiva Džobsa o mogućem programiranju čipa za digitalnu filmsku kameru bili su dragoceni za moj rad na prvoj digitalnoj filmskoj kameri D21, sa preko 2.000 snimaka u sekundi - priznao nam je dr Ilić, koji je zahvaljujući ovim inovacijama dobio holivudski Oskar za unapređenje tehnologije snimanja filmova.
KLJUČNI SAVET
- IZA Džobsa su u najvrednijoj kompaniji na svetu ostali ne samo epohalni projekti - kaže dr Ilić - već i filozofija modernog sveta, koju ja mogu da složim u savet koji mi je dao: „Kreiraj tržišnu potrebu. Idi kod inženjera da ti to naprave brzo i kvalitetno, i prodaj. Uzmi novac, idi da igraš golf, ali samo nedelju dana - jer posle toga treba plasirati nove projekte na tržište!“
ZNAO IMENA SVIH RADNIKA
- BIO je jako strog prema saradnicima, ali pravedan. Znao je imena svih svojih radnika. Bio je planetarni genije, ali se uvek trudio da bude običan čovek - opisao je svog prijatelja dr Ilić.
Lep clanak o prijateljstvu i jednog Srbina sa Stivom.
http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ak ... Stiv-Dzobs
