SBB zatražio od RATEL-a licencu za fiksnu telefoniju

[MB maneken]

Stvari idu na bolje

http://www.novinepress.co.yu/vest.jsp?id=19616


Jos samo da Telekom dozvoli

[VeNoM]

ovo je kao naučna fantastika ''Reč je o linijama koje građanima donose besplatne razgovore u okviru mreže, neograničen broj telefonskih priključaka, identifikaciju poziva, kreiranje "profila" i druge prednosti koje u klasičnoj fiksnoj telefoniji nisu dostupne.''
sada kada više niko neće da se hvata za fixni svi idu na mob oni hoće fixnu mrežu

[MB maneken]

Vreme je i za drugog u fiksnoj mrezi, jer monopol nicemu lepom ne vodi. Samo se pitam dokle cemo jos da trpimo izivljavanje Telekoma.

[araphel]

Ljudi,da vam objasnim nesto sasvim realno,na primeru situacije u ovoj maloj sumanutoj zemlji u kojoj zivim.

Zasto je dobro vise operatera u fixnoj telefoniji,cak i kad svi idu na mobilnu?

Izrael ima oko 6 miliona stanovnika,4 mobilna i 3 fixna operatera.Sta se dogadja?Fixni operateri u pokusaju da navuku narod da sto vise koriste njihove usluge,daju free razgovore u mrezi,smesne cene za ostale operatere,i jako povoljne tarife za inostranstvo.Mobilni operateri odgovaraju tako sto spustaju cenu za pozive na iste te fixne operatere na smesnu cidru,a takodje,da bi osigurali da vise korisnika koristi mobiln od fixne telefonije,spustaju i cene poziva sa mobilni na mobilni,dok se na kraju impuls na mobilnom maltene ne izjednaci sa impulsom na fixnom,u medjuvremenu se naravno mobilni operateri i dalje medjusobno takmiche,kao i fixni operateri medju sobom..

krajnji rezultat?

svaka kuca ima fixni prikljucak i placa barem odrzavanje linije,sto je mala ali sigurna mesecna zarada,fixni operateri ubiru zaradu od poziva u inostranstvo,jer se narodu to svakak vise isplati nego poziv u inostranstvo sa moba.mobilne kompanije promovisu sebe agresivno i na kraju maltene svaki covek ima barem po jedan broj sa svakog operatera,jer je svaki za nesto povoljniji,i koristi ih po potrebi,i svi ponesto zaradjuju i svi zadovoljni,a jadni krajnji korisnik nema nista osim iluzije da je dobro prosao jer ovde ima jeftine prouke,tamo pozive u mrezi,a ovamo u inostranstvo..a ustvari je sve varka i nije ni svestan da bi ga sve jeftinije izaslo da se drzao jedne sim kartice i njemu odgovarajuce tarife,jer sad placa odrzavanje fixne linije i predplatu na barem jedan mobilni broj,a cesto to bude i vise....pecanje u mutnoj vodi,eto sta vam je to

[mb011]

o
sada kada više niko neće da se hvata za fixni svi idu na mob oni hoće fixnu mrežu

preci cu i kod damog djavola samo ako ce da me "skine" sa dvojnika koje telekom nece da ukine vec 100 godina. pa bruka bre! ma idem kod drugog cim dodje, iako sam prvi koji uopste ne koristi fixni, ali ne dam im ni 300 dinara koliki mi je sad racun u proseku.

ali bojim se da je taj monopol toliko jak da drugog fixnog operatera nece skoro biti nista. pa cela infrastruktura je telekomova. bice kao sa vip-om kao novi operater, u stvari bas i nema svoje kapacitete...

[ceki]

neka ih, samo neka ne bude vise monopola...
polako pocinjemo malo i da licimo na neku (telekomunikaciono) kulturnu i razvijenu drzavu sa zdravom konkurencijom

ali, recimo, meni bi bas odgovaralo kad bih mogao za recimo hiljadu - dve dinara (koliki mi je inace i prosecni racun, jer se matorci i burazer ne skidaju sa fixnog) da se napricam sa nekim u inostranstvu...

[Andrijano]

Druga licenca za fiksnu telefoniju?

Beograd -- Nove licence za fiksnu telefoniju mogu se očekivati 2008, kažu nadležni nakon što je SBB zatražio licencu za taj posao.


Ministarka Aleksandra Smiljanić kaže da će druga licenca za fiksnu telefoniju biti dodeljena na tenderu. Fiksna telefonija sada je pod monopolom Telekoma Srbija. Smiljanićeva je navela da Ministarstvo još nije dobilo zahtev kompanije SBB za dodelu licence za pružanje usluga fiksne telefonije, ali da je o tom zahtevu obavešteno iz medija.

"Orijentacija Ministarstva jeste uvođenje konkurencije, ali istovremeno mora da se vodi računa o pružanju univerzalnog servisa, odnosno da svi građani imaju osnovne telekomunikacione usluge po pristupačnim cenama", kazala je ministarka za telekomunikacije i informatičko društvo na konferenciji za novinare povodom 100 dana rada Ministarstva.

Zakonom o telekomunikacijama dozvoljena je konkurencija u oblasti fiksne telefonije još pre dve godine, ali je za dodelu takve licence neophodno da Ministarstvo raspiše tender i odredi minimalne uslove koje operater mora da ispuni kako bi se bavio tom vrstom posla.

Međutim, kako ocenjuju u resornom ministarstvu, kompanije su uglavnom zainteresovane za pružanje profitabilnih usluga, zbog čega postoji opasnost za Telekom Srbije.

Postoji opasnost da kablovski operater Serbian broadbend SBB preuzme "bolje platiše", a time onemogući "Telekom" da pokrije troškove za pružanje neisplativih usluga, rekla je ona i dodala da je zbog toga u toku analiza tržišta.

Smiljanićeva je kazala i da je upoznata sa zahtevima kompanija za uvođenje telefonije preko interneta (VoIP), što će biti omogućeno kada Republička agencija za telekomunikacije (Ratel) završi pravilnik o toj oblasti, čija je izrada u toku.

Pomoćnik ministarke za telekomunikacije Slobodan Laketa kazao je da nove licence za fiksnu telefoniju neće biti izdate do kraja godine, ali da se novi operateri fiksne telefonije mogu očekivati u 2008. godini.

On je naveo da SBB kao kablovski i intenet operater već ima mrežu preko koje u kratkom roku može da počne da pruža usluge telefonije, ali da je neophodno da pre dodele dozvole formira fond za univerzalne usluge.

Laketa je dodao da je u toku i razmatranje planova za raspodelu frekvencija koje će omogućiti razvoj "vajmaks" (WiMax) tehnologija, odnosno pružanja usluga fiksne telefonije bežičnim putem.

"SBB može da pokrije trećinu tržišta"

U poreduzeću SBB koje je naveći kablovski provajder u Srbiji kažu da su spremni da pružaju i usluge fiksne telefonije koje će biti prihvatljive za građane.

Kompanija SBB u ponedeljak je dostavila Ratelu zahtev za dodelu licence za fiksnu telefoniju, što je danas potvrdio i izvršni direktor kablovskog distributera SBB Dragan Šolak.

On je ocenio da svojim fiksnim telefonskim linijama SBB može pokriti trećinu domaćinstava u Srbiji. On je ukazao da od Ministarstva telekomunikacija zavisi da li će i kada raspisati tender i definisati uslove za dodelu druge licence fiksne telefonije.

On navodi da je SBB spreman da u roku tri do četiri meseca od trenutka dobijanja licence pusti u rad servis fiksne telefonije, pošto je ona već sada oko 92 odsto spremna za pružanje te usluge.

Reč je o novim linijama koje građanima donose besplatne razgovore u mreži, neograničen broj telefonskih priključaka, identifikaciju poziva, kreiranje takozvanog "profila" i druge prednosti koje u klasičnoj fiksnoj telefoniji nisu dostupne.

Prema oceni Šolaka, Ministarstvo treba da izađe u javnost sa svojim viđenjem razvoja tržišta fiksne telefonije, u situaciji u kojoj je već dve godine "Telekomu Srbija" zakonski ukinut monopol u toj oblasti.

Usluge fiksnog telefoniranja na srpskom tržištu sada pruža samo državna kompanija Telekom Srbije, koja ima više od 2,8 miliona korisnika. Telekom Srbija do sada se nije oglašavao o mogućnosti uvođenja konkurencije u fiksnoj telefoniji.

Konkurencija i modernizacija

Ministarka je danas takođe rekla da je osnovi cilj rada njenog ministarstva uvođenje konkurencije i modernizacija infrastrukture u oblasti telekomunikacija i interneta.

Ona je kazala da su mogućnosti tih tehnologija, koje su u poslednjih 20 godne izmenile svet, još nedovoljno iskorišćene u Srbiji.

Smiljanićeva je dodala da je Ministarstvo za telekomunikacije i informatičko društvo započelo rad na izmenama Zakona o telekomunikacijama, formiranju Agencije za poštanske usluge i primeni Zakona o elektronskom potpisu, kao deo tog plana.

Kako je navela, ti poslovi trebalo bi da budu završeni u narednih nekoliko meseci.

Na konferenciji za novinare je najavljeno i da će početkom sledeće godine biti registrovana prva sertifikaciona tela za izdavanje sertifikata o elektronskom potpisu, koji će omogućiti da elektronski dokumenti imaju istu pravnu snagu kao papirni, sa potpisom i pečatom.

Pomoćnik ministra za informatičko društvo Nebojša Vasiljević naveo je da je u saradnji sa Ministarstvom trgovine u toku i izrada zakona o elektronskoj trgovini, koji bi trebalo da bude završen do kraja 2007. i omogući regulacije te oblasti u Srbiji.

"Planiran je i početak rada na zakonu o zaštiti privatnosti podataka u javnim elektronskim komunikacijama, koji je jedan od uslova za ulazak na 'belu šengen listu'", kazao je on.

izvor: b92

[ceki]

juce bas citam u nekim novinama, ne secam se kojim, gde ministar Bubalo povodom ove vesti izjavljuje da u Srbiji ne postoji monopol ni u jednoj oblasti, a sve i da postoji, verovatno je u nekoj nezanimljivoj i neprofitabilnoj grani privrede, sto znaci da je ta informacija (tj. ugrozenost krajnjih potrosaca )beznacajna, cim on nije upucen....

[MB maneken]

Monopol je ukinut pre dve godine, a Agencija za telekomunikacije je oformljena pre godinu i po dana. Postojali su problemi jer u prošloj vladi nije bilo posebnog ministarstva za telekomunikacije, a posle toga se kasnilo i sa formiranjem nove vlade - kaže Aleksandra Stefanović.
Inače, u SBB smatraju da bi putem kablovske mreže mogli da omoguće priključenje za oko 700.000 novih korisnika fiksne telefonije, što bi bilo oko trećine broja korisnika koje sada ima „Telekom“. Ipak, da li će razgovori biti znatno jeftiniji i kada bi Srbija napokon mogla da dobije još jednog provajdera opet će zavisiti od države.
- Što se tehnologije tiče, spremni smo da brzo uđemo u servis, ali ne mogu da procenim koliko će državi biti potrebno da obradi naš zahtev za licencu. Možemo da nabavimo i postavimo opremu tri meseca nakon što nam daju licencu. Međutim, država može da zatraži toliko skupu licencu da za nas bude nemoguće napraviti isplativ biznis plan i jeftinu cenu impulsa. S druge strane, postoji i mogućnost da „Telekom“ skuplje naplaćuje razgovore iz naše ka svojoj fiksnoj i mobilnim mrežama - kaže Dragan Šolak, direktor SBB.
Šolak tvrdi da bi, ukoliko cena licence bude na nivou evropskih, SBB mogao da ponudi čak i neke besplatne minute u okviru svoje mreže. Na pitanje čime mogu da garantuju da će njihova fiksna telefonija biti kvalitetna, s obzirom na veliki broj pritužbi korisnika kablovske mreže, Šolak kaže da je veliki broj pritužbi na rad normalan s obzirom na najveći broj korisnika.
- Ako naš telefonski servis u smislu cene i usluge bude kao kablovski, onda ćemo biti najpovoljniji u regionu - kaže Šolak.

http://www.blic.co.yu/ekonomija.php?id=12922

[skeptichni chicha]

OK
Ovo zato sto SBB-u moje pare ocigledno ne trebaju posto bimi odavno (verovatno jos kada sam potpisao neki papiri da hocu njihove usluge) uveli makar kablovsku o kablovskom netu ni ne pomisljam
I da zivim u Beogradu a ne na vrh neke planine

[MB maneken]

Danas, 22-23. septembar 2007.

INTERVJU

Igor Jecl, direktor Direkcije za usluge kompanije Telekom Srbija

Uvođenje IP televizije uznemirilo SBB


Kablovski operater SBB uputio je prošle nedelje Agenciji za telekomunikacije zahtev za dozvolu pružanja usluga u fiksnoj telefoniji čije bi izdavanje konačno ukinulo monopol i u ovoj oblasti telekomunikacija. Jedini operater, Telekom Srbija, često se našao na meti kritika da zbog monopolskog položaja građani ne dobijaju kvalitetne usluge, da ne mogu da koriste VOIP, ili da plaćaju skup Internet. Mnogi očekuju da se Telekom svoje pozicije neće lako odreći.

- Možda će vam zvučati čudno, ali moje mišljenje je da će demonopolizacija fiksne telefonije biti višestruko korisna, kako za krajnje korisnike, tako i za Telekom. Konkurencija samo podstiče razvoj i kvalitet usluga i apsolutno nije tačna činjenica da se plašimo uvođenja novog operatera - kaže na početku razgovora za Danas Igor Jecl, direktor Direkcije za usluge u kompaniji Telekom Srbija.


Prvi tarifni paket u fiksnoj telefoniji

- Telekom Srbija ponudiće u oktobru svim građanima paket po ceni od 1.999 dinara bez PDV-a u koji će biti uključen niz pogodnosti kao što su potpuno besplatni pozivi fiksnim telefonom prema drugim fiksnim brojevima u lokalu, pristup Internetu putem ADSL s protokom od 512 Kbs, kao i mogućnost pozivanja pet brojeva mobilnih telefona po želji u mreži MTS po ceni od 4,9 dinara po minuti bez PDV-a. Takođe, u okviru paketa građani će dobiti mogućnost da kupe laptop na 12 rata čija ukupna cena neće preći više od 300 evra - kaže Igor Jecl, direktor Direkcije za usluge kompanije Telekom Srbija. (Davno najavljeno „opipavanje“ tržišta - http://www.internodium.org/node/2827)


Koliko će izdavanje druge licence ugroziti rezultate Telekoma, s obzirom na to da najveće prihode ostvarujete od fiksne telefonije? Koliko Vas brine potez SBB?

- Mislim da je reč o obrnutoj situaciji. Podsetio bih da je upravo Telekom srušio monopol Mobtela i da smo 2001. krenuli od nule da bismo za samo nekoliko godina preuzeli tržište. Trenutno SBB ima dominantnu poziciju na tržištu kablovske televizije i čini mi se da su shvatili da će realizacijom našeg plana uvođenja IP televizije, koja je tehnološki daleko superiornija od kablovske TV, kao i uvođenja IP telefonije, njihova monolitna pozicija biti poprilično uzdrmana. Ulaskom Telekoma u njihovo tržište prinudićemo SBB da smanji cene pretplate kablovske televizije koje su danas, da budem iskren, preterano visoke. Dakle, utakmica će biti na njihovom terenu i, naravno, da ih je to uznemirilo. Što se tiče ulaska SBB u fiksnu telefoniju interesantno je da nikada nisu pomenuli činjenicu da na osnovu ugovora o zakupu naše infrastrukture po kojoj puštaju TV signal Telekomu moraju da obezbede mogućnost pružanja kablovske telefonije njihovim korisnicima. Moram da priznam da u odnosu na pokojni Mobtel SBB ima strane ulagače koji predstavljaju elitu američkog i evropskog kapitala i ne verujem da će praviti velike greške. Utakmica će biti napeta, ali očekujem fer igru.

Koliko Telekom investira u unapređenje fiksne mreže?

- Investicije u fiksnu mrežu bile su veoma značajne u poslednjih šest godina. Samo u toku prošle godine investirano je 15,5 milijardi dinara u fiksnu, a sedam milijardi dinara u mobilnu mrežu. Velike investicije su u fiksnoj mreži neophodne, jer poslednjih 20 godina nije ulagano u nju, te su sada potrebni ozbiljni zahvati kako bi se ta mreža sanirala, digitalizovala i osposobila za pristup novim tehnologijama što većeg broja korisnika. I ove godine su predviđena značajna sredstva kako bi se maksimalno ubrzala modernizacija mreže.

Ministarstvo za telekomunikacije najavilo je izdavanje licenci za fiksnu telefoniju i putem bežične WIMAX tehnologije. Kako komentarišete taj potez? Kada će biti završena digitalizacija mreže i kada će svi građani dobiti mogućnost da imaju telefon?

- Fiksna telefonija je još uvek u usponu zbog izuzetno niskih cena. Telekom primenjuje nove tehnologije kao što je CDMA, koje će omogućiti rešavanje zahteva i u sredinama u kojima je veoma teško obezbediti kablovsku infrastrukturu. Žao mi je samo što nismo dobili licencu za WIMAX tehnologiju koja bi brzo rešila, ne samo zahteve za novim priključcima i rešavanje dvojnika, već bi se ujedno obezbedio i širokopojasni bežični Internet. Nije mi jasno zbog čega se Telekomu, koji već ima licencu za pružanje usluga fiksne telefonije, ne obezbedi mogućnost primene novih tehnologija, već se ta opcija čuva za uvođenje konkurencije. A da ne govorim da su pri tom izdate neke privremene licence nekim malim privatnim preduzećima. Ovim se prvenstveno nanosi šteta korisnicima koji bi mogli da dobiju usluge fiksne telefonije bez čekanja, ali se ujedno i Telekom stavlja u neravnopravan položaj jer nam se onemogućava brzi razvoj fiksne telefonije i završetak digitalizacije. Kada se novom operateru dodeli licenca za pružanje fiksne telefonije, neka i on uvede WIMAX pod istim uslovima. Liberalizacijom tržišta neće automatski doći do pada cena impulsa, pogotovo ne u domaćem saobraćaju. To je praktično nemoguće jer su cene danas toliko niske da je sledeća granica nula dinara. Danas u slabijoj tarifi između dva fiksna telefona sat razgovora košta 9 dinara. Ali, u okviru posebnih paketa moguće je obezbediti korisnicima i da besplatno telefoniraju. Već od oktobra Telekom će izaći na tržište s takvom ponudom. Niže cene osetiće oni koji zovu inostranstvo, kao i biznis korisnici. Takođe, nerealno je očekivati da operateri koji dobiju licencu za fiksnu telefoniju postave infrastrukturu u ruralnim krajevima jer im se to ne isplati. Da smo dobili licencu za WIMAX kada smo je tražili do kraja sledeće godine bi bila završena digitalizacija, imali bismo oko tri miliona priključaka i svi bi dobili mogućnost da imaju telefon i da pristupe širokopojasnom Internetu.

Kako komentarišete tvrdnje da smo treći otpozadi u Evropi po pristupu širokopojasnom Internetu? Mnogi za spor razvoj informatičkog društva i mali broj korisnika Interneta delimično krive i monopolski položaj Telekoma.

- Ne postoji monopol na Internet tržištu. Štaviše, jedna od glavnih karakteristika Internet tržišta u Srbiji jeste veoma kasni ulazak Telekoma Srbija u maloprodaju Internet usluga. Aktuelni predlog poslovnog plana Telekoma Srbija predviđa da krajem 2008. broj instaliranih ADSL portova dostigne 500.000, te uz neminovan rast broja korisnika kablovskog Interneta, kojih bi prema optimističnim procenama trebalo da bude oko 200.000, dolazimo do brojke od 700.000 korisnika širokopojasnog Interneta, što uz predviđeni porast broja fiksnih pretplatnika na tri miliona predstavlja pokrivenost od 23,3 odsto i to bi nas stavilo rame uz rame sa stanjem u najrazvijenijim evropskim državama na početku 2007.

Zvanični podaci pokazuju da samo 18,5 odsto domaćinstava ima pristup Internetu, a da ga skoro 70 odsto građana nikada nije koristilo.

- Mislim da Telekom Srbija ima veoma relevantne podatke o korišćenju Interneta, s obzirom na to da se veliki deo saobraćaja obavlja preko naše infrastrukture. Trend porasta broja korisnika Interneta je oko 70.000 novih korisnika svakih šest meseci, pa se broj osoba koji imaju pristup Internetu danas može proceniti na sledeći način: oko 600.000 domaćinstava ima pristup Internetu putem dial-up veze, oko 90.000 domaćinstava putem ADSL-a, oko 80.000 domaćinstava putem kablovskog modema i oko 10.000 domaćinstava putem bežičnih mreža. Procena je, dakle, da skoro 800.000 domaćinstava ima pristup Internetu što, uz procenu da računar koriste dva člana domaćinstva, znači da oko 1,6 miliona osoba ima pristup Internetu. Kada se na ovu brojku dodaju đaci i studenti, kao i zaposleni koji Internetu pristupaju iz obrazovnih ustanova i s posla, verovatno se bližimo brojci od dva miliona osoba. Ako usvojimo da Srbija ima oko osam miliona stanovnika, dolazimo do odličnog podatka da su Internet sadržaji na razne načine dostupni za 25 odsto populacije, što je značajno čak i u okvirima svih članica Evropske unije. Ukoliko, s druge strane, usvojimo da u Srbiji ima oko 2,9 miliona fiksnih telefonskih priključaka u radu i oko 180.000 širokopojasnih priključaka, opet dolazimo do solidnog procenta korišćenja brzog Interneta od 6,2 odsto u odnosu na broj instaliranih telefonskih priključaka, što je u rangu Grčke, Slovačke i Poljske, a približavamo se nivou Kipra, Mađarske, Litvanije, Letonije i Češke s početka 2007.

Ministarka za telekomunikacije Aleksandra Smiljanić nedavno je izjavila da građani skupo plaćaju Internet. Ima li prostora za pojeftinjenje?

- Poređenje cena sličnih usluga kod dominantnih operatera u regionu uvek daje puno korisnih podataka. Ako uporedimo cenu ADSL flat paketa možemo da vidimo da je ponuda Telekoma jedna od najpovoljnijih u okruženju. Često se čuje kako u nekim razvijenim zemljama možete dobiti i 10Mbs za istu cenu. Međutim, zaboravlja se da je u tim zemljama pretplata minimum 15 evra mesečno, a da je prosečan telefonski račun korisnika koji imaju širokopojasni Internet oko 40 evra mesečno. Verujem da onaj ko može da potroši najmanje 40 evra na telefon verovatno želi 10Mbs Interneta, ali koliko je takvih ljudi u Srbiji gde je pretplata niža od jednog evra, a prosečan račun manji od 10 evra. Čak 42 odsto tržišta plaća telefonski račun manje od 400 dinara. Tehnološki smo spremni da sutra uvedemo brzinu od 10Mbs, ali je pitanje zrelosti tržišta i tarifnog sistema. U Srbiji je samo dvadesetak velikih biznis klijenata tražilo brzinu od 10Mbs. Danas ne postoji video igrica, niti video ili audio sadržaj koji ne može kvalitetno da se gleda na personalnom kompjuteru s brzinom od 1,5 Mbs, koliko sada imamo u ponudi. Sledeće godine uvodimo i IPTV, dakle još veće brzine koje su potrebne za emitovanje TV programa preko telefonskog priključka, ali i za tako sofisticiranu uslugu je dovoljno 4Mbs. Verujem da ćemo razvojem novih aplikacija doći do momenta kada će nam biti potrebno i 10Mbs za kućnu upotrebu, ali to prvenstveno zavisi od investicija koje će država uraditi u cilju razvoja informatičkog društva. Problem je što ne vidimo strategiju države za razvoj informatičkog društva. Razvijene zemlje su subvencionisale razvoj jer su znale šta žele. To može da se uradi i u Srbiji kroz, recimo, smanjenje PDV-a ili carina na uvoz opreme. Treba znati da nas mrežna oprema košta isto koliko i, recimo, Britance, te je veoma teško sniziti cene. Ono što možemo da učinimo je povećanje protoka po istoj ceni, što smo nedavno i učinili, zbog toga što protok malo utiče na ukupnu cenu. Međutim, potrebno je da dovršimo započete investicije u mrežnoj infrastrukturi na celoj teritoriji Srbije kako bi se te brzine i dalje povećavale.


Konkurencija kablovskoj televiziji

IP televizija tehnološki je noviji i napredniji način distribucije TV i drugih video sadržaja u odnosu na kablovsku televiziju. Korisnik može da dobije stotinu programa po želji, DVD kvalitet slike, mogućnost pretraživanja i gledanja emisija koje su mu eventualno promakle, simultano gledanje više programa, digitalno snimanje emisija, jednostavnu evidenciju potrošnje i mnoge druge pogodnosti, a sve preko telefonskog kabla. Posebno zanimljiva usluga je "film na zahtev" (Video on demand), gde korisnik od provajdera može da rentira film po želji i da ga odmah gleda. Uz televizijski program korisnik dobija i širokopojasni Internet i telefoniranje preko Internet protokola koje je jeftinije u odnosu na standardno. Telekom Srbija planira da pusti IPTV u martu sledeće godine u svim većim gradovima.

Ivan Radak

:::
http://www.danas.co.yu/20070922/ekonomija1.html#0

[misternobg]

Kaze covek: "Podsetio bih da je upravo Telekom srušio monopol Mobtela i da smo 2001. krenuli od nule da bismo za samo nekoliko godina preuzeli tržište." Kako od 2001. krenuli od nule kad se ja secam da sam 1998. u prolece cini mi se isao da kupim 064 karticu tada je postojao samo prepaid i devojka mi nesto prica o nekim kreditima i da taj kredit treba da se dopunjava i ja je belo gledam, jer je to tada bilo nesto sasvim novo za nas, i posto mi to nije odgovaralo sacekam ja da kod Mobtela padnu cene kartica, tada je kod njih postojao samo postpaid, prepaid su uveli u julu 1999. posle bombardovanja, i kupim za nekih 50-ak maraka u septembru 1998, a do tada su bile cini mi se preko 100 maraka i sad on kaze 2001. smo krenuli od nule, ja mislim da su oni krenuli krajem 1997.