Kompletan test GSM-telefona Nokia 5300
Prodajno pakovanje:
Nokia 5300 XpressMusic
Nokia baterija BL-5B
Nokia Stereo slušalice HS-47
Univerzalni adapter za slušalice
microSD kartica (Veličina zavisi od regiona)
CD-ROM
Tokom čitave svoje istorije postojanja, kompanija Nokia se trudila da predstavi uspešne uređaje koji su namenjeni mlađoj populaciji, opremljene MP3 plejerom, iako je ovim pokušajima nedostajao sistematski karakter i povrh toga nikada nisu imali odgovarajuću marketinšku podršku. Početkom 2002-e godine na tržištu se pojavila Nokia 5510 koja se isticala drugačijim položajem kontrola i ugrađenim muzičkim plejerom. Međutim, budući da je bio nezgrapan i relativno nepoznat proizvod, 5510 nije stigao na top liste. U leto 2003-e godine kompanija je predstavila naslednika ovog modela – Nokia-u 3300, koja je imala istu formu ali je bila obogaćena i radiom. Ni tada kompanija nije uspela da ostvari svoje planove – uređaj nije postao jedan od najprodavanijih, naprotiv, prodaja je bila izuzetno loša.
Nedostatak uspeha ova dva proizvoda obeshrabrila je Nokia-ju od daljeg širenja ovog spektra do 2005-e godine kada se pojavio XpressMusic. Ovaj brend je dobio veliku medijsku popularnost iako njegove mogućnosti nisu bile ništa posebno. To je i razlog zašto ostalim proizvođačima nije bilo jasno kako se taj model razlikuje od ostalih, budući da je proizvođač namerno ostavio muzički optimizovane karakteristike jednog ili drugog uređaja. U odnosu na prodaju Sony Ericsson-ovih Walkman brendiranih telefona, dolazak XpressMusic brenda izgledao je kao uzvraćanje udarca, budući da nikakvi drugi koraci od strane Nokia-je nisu bili preduzeti. Ipak, sve rastuća Walkman popularnost je na kraju dovela do toga da se Nokia okrene tržištu muzičkih telefona i preispita svoju strategiju i ponašenje.
Nokia je intenzivno radila na razvoju XpressMusic proizvodne linije za S40 i S60 bazirane proizvode tokom proteklih šest meseci. S40 platforma je pretrpela neke ozbiljne promene budući da je kompanija primenila različite načine pozicioniranja i poboljšanja celokupne funkcionalnosti. Osvrnimo se na to šta je kompanija već uradila i šta bi tržište trebalo da očekuje u budućnosti.
Lista poboljšanja zaista izgleda impresivno, a njeni osnovni aspekti su:
orijentacija ka ugrađivanju standardnog miniUSB priključka u sve XpressMusic telefone – ovo je smanjilo troškove kupovine dodatnog kabla i pomoglo standardizovanju samog interfejsa.
Dostupnost PC aplikacija za konvertovanje numera u AAC format (MP3 kvalitet uz veličinu manju za 20-30%), omogućena je isporukom PC Suite softverskog alata.
Prerađeni interfejs plejera podrazumevao je logički izgled kontrola, osveženi set ekvilajzera, muzičku biblioteku sličnu onoj koju poseduju S60 bazirani uređaji (grupisanje po žanru, izvođaču itd, filtere).
Podrška za A2DP Bluetooth je postala obavezna za sve proizvode koji dozvoljavaju korišćenje bežičnih stereo slušalica (jedini izuzetak su starija rešenja koja su već neko vreme postojala, na primer, S60 bazirani smart telefoni kao što je Nokia 3250).
Pristustvo 2.5mm priključka na S40 baziranim kućištima telefona (omogućava priključivanje odgovarajućih slušalica) uz adapter omogućavalo je priključivanje 3.5mm slušalica preko tog priključka. Neki modeli će od samog starta imati 3.5mm priključak. Sve u svemu, loš potez naročito kada se ima u vidu da je Sony Ericsson odbio da ugradi standardne priključke u masovne Walkman modele (uključivanjem sopstvenih slušalica preko uređaja).
Tasteri za muzički plejer na većini uređaja rade na S40 – protivudarcu Walkman seriji koji već tradicionalno koristi duple tastere.
Pozicioniranje XPressMusic brendiranih uređaja kao centralnih muzičkih rešenja dovelo je do početka takmičenja sa Walkman proizvodnom linijom.
Čini se da su neke inovacije dobro krenule u odnosu na Walkman brend (miniUSB priključak, bočni tasteri kao i promocija brenda), međutim, nije bilo ničeg fundamentalno novog u njima, budući da je Walkman već preduzeo sve ove mere na drugačiji način. Budući da je sakupio kritičan broj sledbenika, Walkman je posto vodeće muzičko rešenje, prema tome Nokia je završila sa neobičnom ulogom onoga ko prati vodećeg. Ali čini se da nova XpressMusic proizvodna linija može da se suprotstavi ovome, naročito ukoliko se ima u vidu reputacija koju ima najbolji proizvođač mobilnih telefona (prema korisnicima). Nokia je uložila velike napore u razvoj XPressMusic serije, barem je tako objavljeno 27-og septembra, a to se može videti po telefonima koji su predstavljeni u narednih šest meseci od tada dok je njihova funkcionalnost postepeno rasla. Ono što možemo reći jesta da su modeli koji rade na XpressMusic i Walkman 1.0 (verzija 2.0 pruža više mogućnosti) jednako dobri.
Druga krucijalna tačka jeste to da marketinška podrška za muzičke uređaje dolazi od XpressMusic opsega – ovo je prvi put da proizvođač nastupa sa tako dobro oblikovanim ponudama, tako da korisnici mogu spremno da prihvate različitost od običnih uređaja. Ipak, došlo je određene zbrke kada je došlo do potrebe da se istovremeno predstavi veliki broj uređaja – od sada Nserija sadrži veliki broj modela sa Music Edition sufiksom koji se razlikuju od prethodnih modela uglavnom po boji i prodajnom pakovanju, dok je kvalitet zvuka ostao nepromenjen. Sledeća zanimljiva stvar bilo je predstavljanje ogranka XpressMusic rešenja, kao što je Nokia 5200 – Nokia 5300 duet. Mlađi uređaj ni u kom slučaju nije muzički optimizovan uređaj, iako poseduje isti muzički plejer, slušalice i izgled Nokia 5300 telefona. Naravno, ovakvo spajanje opsega veoma lako može zbuniti korisnike; prema tome kompanija je odlučila da razmisli o odvojenim muzičkim rešenjima i običnim uređajima na očigledniji način. Ne postoji način da se dostignu svi ciljevi sa all-in-one proizvodima, budući da današnja Nokia-ina rešenja uglavnom jesu takva a ono što takvim uređajima nedostaje jeste specijalizacija.
Nedostatke XpressMusic brendiranih uređaja uključuje i sistem označavanja, koje koristi Nokia – glavna informacija se otkriva brojem modela, budući da ne postoji nikakva slovna oznaka. Na primer, u Walkman opsegu, svi modeli nose slovo „W“, što se na jedan ili drugi vizuelni način pojavljuje u reklamnim kampanjama kao i na kućištu uređaja. Međutim, Nokia još uvek nije osmislila logo koji će jasno označavati XpressMusic brend, međutim, može se pretpostaviti da će tako nešto biti predstavljeno početkom ove godine. Bilo kad da dođe do toga, to će umnogome pomoći pozicioniranju uređaja – sufiks XpressMusic izgleda suviše teško budući da većina korisnika ne obraća pažnju na tako nešto.
U svakom pogledu, predstavljanje telefona Nokia 5300 je značajan događaj budući da je ovo prvi uređaj srednjeg opsega koji je muzički optimizovano rešenje i povrh toga je prvi S40 XPressMusic izdanak. Izbor forme za 5300 je bio unapred definisan naporima Sony Ericsson-a – nekada su Walkman brendirani telefoni imali sve svoje karakteristike samo u candy-bar telefonima a kasnije su telefoni na preklop takođe dobili oznaku „W“, a sada se na tržištu može naći i Sony Ericsson W850i sa klizajućim mehanizmom. U kompaniji Sony Ericsson kućištu sa klizujućim mehanizmom dodelili su vrhunsko rešenje i imajući to u vidu implementirali su ga u Walkman opseg (u sutšini bilo ih je dva – W850i i W950i). Predstavljanje uređaja identične forme od strane Nokia-je takođe je veoma dobro osmišljen udarac, naročito ako se ima u vidu niža cena Nokia-inih rešenja; generalno govoreći, ovo su telefoni koji pripadaju dvema različitim grupama kada se cena u pitanju, ali sličnog tipa. Prema tome, određeni deo korisnika se može odlučiti za Nokia-ju zbog cene i pravilnog pozicioniranja.
Budući da je ovaj uređaj namenjen mlađom populaciji, poseduje beli okvir što telefon čini dobro prepoznatljivim. Model 5300 dostupan je u dve boje – crvena i tamno siva. Razlika je u središnjem delu, budući da je boja tog dela promenjena, dok gornji i donji deo ostaju beli. Korisnost bele boje isprva je pod sumnjom, ali se kasnije ispostavi da je veoma otporna na prljanje, što se ne može reći za obojene delove. Dok za sivu varijantu ovaj problem i nije tako bitan, verzija u crvenoj boji je pravi magnet za otiske prstiju. Za razliku od bele, matirane plastike od koje je kućište načinjeno, centralni deo je blago gumiran – već nakon tri dana korišćenja pad-ova koji se nalaze sa zadnje strane, oni postaju tamni. Tasteri za plejer nisu podložni prljanju, mada ukoliko ih bliže pregledate, njihova boja se malo razlikuje od one koja je bila na početku. Kod intenzivne upotrebe, kućište se veoma brzo zaprlja – prljavština postaje veoma vidljiva. Međutim, tu su i dobre vesti – 5300 izgleda veoma dobro kada se obriše tkaninom.
Dizajn uređaja je veoma dopadljiv, iako se na samom početku može primetiti da je to uređaj koji je namenjen mlađoj populaciji; izgled aparata 5300 donekle je sličan stilu koji je primenjen u Alcatel-ovim rešenjima, drugim rečima, čini se kao da ne pripada Nokia-nom opsegu. Ovaj telefon sigurno neće odgovarati nikome, osim one ciljne grupe kojoj je namenjen – sam proizvođač to naglašava. Očigledno je da će oštrije linije i oblici, za razliku od Cosmo oblika, biti pozicionirane više od ovog modela, ipak, nakon svega ovo je tek prvi proizvod ove vrste.
Mesto Nokia oznake na kućištu privlači pažnju i ona je postavljena vertikalno sa desne strane. Objašnjenje za ovo leži u činjenici da mnogi režimi zahtevaju landscape orjentaciju (režim kamere, na primer) – tasteri prečica plejera na levoj ivici pojačavaju ovo gledište. Za žaljenje je što proizvođač nije omogućio da se nijedna druga aplikacija sem kamere prikazuje u landscape režimu.
Tasteri plejera su masivni i dobro vidljivi tako da njima možete upravljati i na slepo. Sa desne strane kućišta se nalazi prečica taster za regulaciju jačine zvuka kao i taster kamere koji je pozicioniran više ka zadnjoj strani, mada ovo ne utiče na lakoću korišćenja telefona. Kako su svi tatseri gumirani i štrče van površine kućišta nije uvek lako pritisnuti ih, tj. morate da vodite računa kako postavljate prst na taster da ne biste pritisnuli neki drugi. Sa druge strane, tokom svakodnevne upotrebe ovo ne stvara nikakvu razliku – potrebno je samo da pritiskate tastere bez da mislite o ovim stvarima.
Dimenzije telefona su 92x48x21mm, što je tipično za telefone sa kliznim mehanizmom. Model 5300 je težak 106 grama tako da ga možete nositi oko vrata bez ikakvih problema.
Video klip, poređenje dimenzija, opružni mehanizam i drugo (wmv, 24.2 Mb)
Model 5300 poseduje QVGA ekran (240x320 piksela, 31x42mm) koji može da prikaže 262.144 boje (TFT). Sve u svemu ekran kod ovog modela je veoma dobar i obezbeđuje odgovarajuću dubinu i zasićenost boja. Kada je u pitanju kvalitet slike ovog ekrana, on podseća na ekran koji se može naći kod modela Nokia 6233, ali je slabiji od ekrana koji postoji kod Nokia-e 6131. Za klasu iz koje dolazi model 5300 ekran je prihvatljiv. Prilikom direktnog izlaganja sunčevim zracima, slika na ekranu bledi ali informacije i dalje ostaju čitljive. U zavisnosti od izabrane veličine fonta i aktivnih aplikacija, telefon može da prikaže do 9 tekstualnih i 3 servisne linije.
Dva programabilna tastera se nalaze ispod ekrana; četvorostrani navigacioni taster u sebi sadrži OK taster – ovaj taster poseduje izvesne šupljine u koje bi se vremenom mogla uvući prašina, ali sumnjam da bi to izazvalo neki problem. Odmah do desnog tastera nalazi se rupica mikrofona – u suštini ona je tu postavljena da uvek omogući odgovaranje na pozive bez otvaranja kliznog mehanizma.
Video klip, izgled telefona, slušalice i adapter (wmv, 14.2 Mb)
Neobična stvar u vezi izgleda telefona je srebrna tanka linija koja se nalazi na tasteru za prekidanje veze (sa desne strane) – ukratko govoreći njena boja se poklapa sa bojom navigacijskog pada. Tokom korišćenja telefona imao sam jaku želju da ovu liniju uklonim i zaista mi nije jasno zbog čega je proizvođač narušio simetriju telefona, tj. ako je već želeo da postavi ovakvu linijicu zašto to nije učinio i na levom tasteru.
Telefon je opremljen mehanizmom sa automatskom oprugom što znači da je veoma jednostavno otvara. Ispod ekrana nalazi se prostor za palac, međutim zbog malog prostora često ćete donju ivicu ekrana dodirnuti prstom. Pored toga, ovakav dodir ne ostavlja nikakve tragove.
Tastatura je srednje veličine, a svaki taster je izdvojen. Rad sa tasterima je veoma lagan i jednostavan, drugim rečima, nema nikakvih posebnih prednosti ali ni nedostataka. Tastatura je osvetljena pozadinskih svetlom plave boje što je čini vidljivom u različitim uslovima.
Leva strana sadrži 2.5mm audio priključak, koji je kompatibilan sa 3.5 mm adapterom koji se isporučuje uz telefon. Sa desne strane ćete naći Infrared prozor.
Proizvođač je namerno izbacio Pop-Port u korist standardne miniUSB utičnice koja se nalazi na gornjoj strani uređaja. Ovde ćete pronaći i slot za punjač, taster Power i otvor za provlačenje trake za nošenje oko vrata. T
Zadnja strana sadrži nekoliko različitih detalja, uključujući 1.3Mpix CMOS kameru, ogledalo koje pomaže pri fotografisanju samog sebe kao i rešetku zvučnika. Poklopac baterije veoma čvrsto stoji zahvaljujući dostupnom jezičku. Za uklanjanje poklopca potrebna je određena snaga a ispod njega ćete ugledati bateriju. Uređaj poseduje Li-Ion bateriju (BL-5B) kapaciteta 860 mAh. Prema tvrdnjama proizvođača, ova baterija može obezbediti 3 sata rada u režimu razgovora, do 223 sata u režimu mirovanja i oko 12 sati u režimu muzičke reprodukcije.
Međutim, kada smo aktivnije koristili uređaj i njegove muzičke sposobnosti, baterija je trala dva dana (1.5 sati razgovora, do 4 sata preslušavanja muzike). Muzički plejer sa maksimalnom jačinom zvuka, osnovnim slušalicama i omogućenom nasumičnom reprodukcijom (numere su bile uskladištene na memorijskoj kartici), je pružio 9 sati rada, dok Walkman brendirani uređaji obezbeđuju do 25 sati reprodukcije muzike u sličnim uslovima. Proizvođač nije obezbedio baterije sa produženim kapacitetom za ovaj model. Za potpuno punjenje baterije modela 5300 potrebno je oko 3 sata.
Slot sa SIM karticu je uobičajen – držač se mora prvo otvoriti pre nego što se kartica izvadi.
Meni
Nećemo ništa govoriti o podrazumevanim karakteristikama telefona kao što su telefonski imenik, planer itd, jer su oni gotovo isti kao kod svih uređaja baziranih na S40 trećem izdanju, a pored toga već su pokriveni u testu za model Nokia 6131.
Ono što bismo naglasili jeste to da se Nokia 5300 razlikuje od prethodnih modela a ono na šta su ove izmene najviše uticale jeste jednostavnost upotrebe. Model 5300 je dostupan u dve verzije – RM-146 i RM-147 – ovaj drugi je dobio oznaku 5300b (850MHz umesto 900MHz – to je jedina razlika, dok su druga dva opsega, 1800 i 1900, ostala netaknuta). Kao što već pretpostavljate, model sa oznakom „b“ je namenjen za američko tržište.
Na žalost u Nokia-i su obratili manje pažnje na kojoj platformi uređaj radi – po izdavanju ovog telefona, niko nije mogao da odgovori na jednostavno pitanje koja verzija S40 platforme je ugrađena u ovaj telefon – Feature Pack 1 ili samo S40? Prihvatio bih ovo ukoliko je u pitanju bio samo trik predstavnika Nokia-e da zavaraju novinare, ali je problem bio u tome što ljudi koji su zaduženi za razvoj softvera u kompaniji nisu znali odgovor na ovo pitanje. Ipak, bližim ispitivanjem Nokia vodiča stiže se do zakljuička da u kompaniji nisu razumeli šta Feature Pack 1 za S40 treće izdanje je i gde da dobiju pouzdane dokumente sa dnevnikom izmena na koje se ono odnosi. Ovo zvuči zaista ludo, zar ne? Ali na žalost tako je – oni koji prodaju telefone ne mogu da znaju sve, dok su programeri u karantinu u odnosu na ostatak sveta i što je još važnije svoje kolege.
Nokia programeri navode da model 5300 radi na trećem izdanju poboljšanom sa Feature Pack-om 1, što ima nekog smisla. Međutim, isto se odnosi i na model Nokia 6131 i nekoliko drugih modela, što donosi još više zbrke – šta treba smatrati Feature Pack-om 1 i koja je razlika između ovih uređaja. Pošto Nokia nema želje da ovakve informacije načini dostupnim, iznećemo osnovne razlike koje smo sami pronašli (Nokia 5300 i Nokia 6233/Nokia6131 su odabrane). Moguće je da smo nešto promašili ali pretpostavljam da smo uvrstili na listu većinu razlika između ovih modela – kako softverskih tako i hardverskih:
Potpuno prerađen muzički plejer, novi interfejs, podrška za muzičku biblioteku, sortiranje numera.
Podrška za Flash Lite 2 umesto za verziju 1.1 koja postoji kod starijih modela.
Mogućnost podešavanja flash klipova kao pozdainskih slika ili screensaver-a.
OMA DRM 2.0 umesto verzije 1.0 koja postoji kod prethodnih modela.
A2DP profil za Bluetooth, koji omogućava upotrebu bežičnih slušalica.
Mogućnost postavljanja bilo kog fajla preko menija telefona kao pozadinske melodije pri pozivu (zahteva podršku operatera).
Predstavljanje servisa Security i Trust API (JSR-177) za Java-u.
Pozadinski režim za sve aplikacije povezane sa muzikom (plejer, radio).
miniUSB utičnica.
Mnoge od gorepomenutih promena su hardverske i mogu se naći i na starijim modelima u različitim obimima. Na primer Nokia 6280 ima podršku za A2DP sa verzijom firmware-a 5.92. Ali govoreći o Feature Pack 1 vidimo kompletan set promena pre nego samostalne funkcije.
USB.
Telefon se isporučuje sa DKE-2 kablom, koji može lako da se zameni sa bilo kojim miniUSB kablom. Pri povezivanju sa računarom, možete da iskoristite bilo koji od tri režima:
Nokia režim – prethodno poznat kao PC Suite, omogućava sinhronizaciju sa Nokia aplikacijama istog imena. Ovaj režim takođe omogućava da telefon koristite kao modem.
Printing and Media – telefon se prebacuje u MTP protokol, koji omogućava upload-ovanje sa PC-ja novih albuma uz pomoć Windows Media Player-a i podrazumevanih Windows alata.
Data Storage. Standardni USB Mass Storage režim, uređaj je identifikovan od strane računara bez potrebe za instaliranjem dodatnih driver-a.
Tokom USB povezivanja model 5300 se ne puni i ukoliko ga ostavite povezanog neko vreme, ne treba da vas začudi ukoliko nakon 6-7 časova baterija bude ispražnjena. Brzina prenosa podataka je oko 950Kb/s (USB 2.0) što je prilično dobro za telefon, ali ponekad nedovoljno za muzički optimizovan uređaj.
Bluetooth. Telefon zadržava EDR-omogućeni Bluetooth 2.0 sa podržanim sledećim profilima:
Slušalice;
Dial Up Networking-a;
"Guranja" objekata;
Transfera fajlova;
Hands-Free v1.5;
A2DP;
SIM Access.
Bluetooth koji postoji kod modela 5300 poseduje prihvatljive performanse i neće vam zadavati glavobolju.
Muzički plejer. Glavna stvar vezana za Nokia-u 5300 je napravljena za reprodukciju muzike, tako da je logično da muzički plejer obradimo detaljnije. Proizvođač je aktuelno rešenje bazirao na razvoju Nokia-e N91 i postavio ga da bude u ravni sa prvom generacijom Walkman uređaja, mada su ovi uređaji već postali uobičajeni u industriji. Uzimajući u obzir značajno iskustvo drugih kompanija, koje su sakupile u prehodnih nekoliko godina i svoja sopstvena rešenja, kompanija je načinila pokušaj da dobije S40 pokretani uređaj i XpressMusic zajedno u osnovnom uređaju. Drugim rečima, u pitanju nije model sa najboljim karakteristikama na svetu ali je model umerenih karakteristika.
Video klip, muzičke karakteristike uređaja (wmv, 17 Mb)
Slično radiju, muzički plejer se može minimizovati i ne utiče ni na bilo koju drugu aplikaciju – možete istovremeno pokrenuti bilo koju Java aplikaciju, na primer JIMM. Poslednja korišćena aplikacija se uvek može pozvati jednim klikom bočnog tastera – ukoliko je u pitanju bio muzički plejer, reprodukcija počinje od mesta gde je prethodno prekinuta; u slučaju da je to bio radio, aplikacija se uključuje na radio stanicu koju ste prethodno slušali. Ali obratite pažnju na činjenicu da ovaj taster ne može da se prlagodi drugim funkcijama. Ukoliko ga pritisnete dok se krećete kroz menije, reprodukcija će započeti u pozadinskom režimu. Kada se telefon nalazi u režimu mirovanja, plejer na ekranu prikazuje naziv numere i izvođača.
Plejer izgleda dosta dobro, iako su prilagođeni skinovi isključeni. Ekran prikazuje informacije o trenutno reprodukovanoj numeri, albumu i izvođaču. Navigacioni pad je povezan sa standardnim funkcijama (prebacivanje numera, „premotavanje“ unazad, zaustavljanje). Kod modela Nokia 5300 ne postoji karakteristika progresivnog „premotavanja“ unazad – numeru možete premotavati unapred u standardnim segemntima od po 5 sekundi što je potpuno nefunkcionalno kod velikih fajlova (audio knjige ili slični fajlovi).
Reprodukcija može da bude nasumična ili u nizu, režim Repeat radi kako za pojedinačne, tako i sve numere na listi pesama.
Van aplikacije plejera pronaći ćete karakteristiku Stereo Widening, koja je dosta prosta, dok ekvilajzeri imaju uticaj na kvalitet zvuka. Postoji pet prethodno podešenih ekvilajzera (Normal, Pop, Rock, Jazz, Classical) i dva koja su na raspolaganju da ih korisnik prilagodi svojim potrebama.
Muzička biblioteka sarži sledeće filter tabulatore:
All tracks – Svi fajlovi uskladišteni na telefonu
Artists – Sve numere određenih izvođača
Albums – Numere uređene po albumima.
Genres – Filtrira fajlove po žanrovima, kao što su Klasika, rock, itd.
Composers – filtrira numer epo kompozitorima.
Track lists – još jedan set filtera, uključujući Favorites (gde bilo joja numera tokom reprodukcije ili odabirom može biti dodata), Most Played Tracks,
Recent Tracks, Recent additions i My Track lists. Sve u svemu u pitanju je zaista uverljiv filter koji može dosta pomoći korisnicima.
Liste pesama se mogu sastaviti bilo na PC-ju, bilo na telefonu; međutim set alata koji postoje na modelu Nokia 5300 a koji služe za kreiranje lista pesama je daleko od savršenstva – možete izabrati numeru sa opšte liste i sačuvati je u Track List-i. Dodatni fajlovi se ne mogu dodati listi, bez obzira koliko se vi trudili – jednostavno nismo uspeli da pronađemo ovakvu karakteristiku. Pored toga, ovakve liste nisu označene u medija plejeru što je ozbiljan nedostatak.
Preuzimanje muzike je samostalna stavka menija, koja vas vodi samo na Nokia sajt – nakon pokretanja servisa Nokia Recommendation vas vodi tamo.
U paket uključene stereo slušalice HS-47 se sastoje od dve bubice oivičene gumenim prstenovima. Prodajno pakovanje takođe uključuje dva seta mekih pokrivača za bubice (crnih i crvenih). Telefon koristi 2.5mm priključak što znači da se povezuju direktno sa telefonom.
Koliko se sećam, samo su osnovne slušalice koje su se isporučivale sa modelom Nokia N91 isporučivale odličan kvalitet zvuka, dok je kod drugih uređaja, čak i onih pozicioniranih kao muzička rešenja, kvalitet zvuka sa slušalicama isporučenim uz telefon bio daleko od željenog. Na žalost, isto važi i za model Nokia 5300, mada je potpuno nelogično od strane proizvođača uštedeti nešto na slušalicama muzičkog telefona, kada je sve usmereno upravo na ove karakteristike. Kada se na telefon priključe osnovne slušalice, kvalitet zvuka koji se dobija modelom 5300 je daleko ispod kvaliteta zvuka koji isporučuje Walkman serija – muzika jednostano ne prodire, basevi su tihi i po pitanju kvaliteta slušalice su ispod proseka. Međutim sve se menja kada se slušalice Walkman telefona povežu sa modelom Nokia 5300 – zvuk postaje jasan, dok je ukupna jačina zvuka nešto viša sa Nokia-om 5300.
Ali srećom, kompanija je u prodajno pakovanje uključiila AD-50 adapter, koji omogućava upotrebu slušalica sa standardnim 3.5mm priključkom – tako da možete priključiti sopstvene slušalice i doživeti potpuno drugačiji nivo zvuka, koji može da se poredi sa kvalitetom prve generacije Walkman uređaja. Usled nedostakka Pop-Port-a na modelu Nokia 5300, ne postoji način da se koristi daljinski upravljač za telefon.
Podrška za A2DP profil na Nokia brendiranim telefonima je neuobičajena još uvek, što je samo udvostručilo naše zadovoljstvo kada smo ga otkrili na modelu Nokia 5300. Da bismo ga isprobali, koristili smo dvoje slušalica: Nokia HS-12W i Sony Ericsson HBH-DS970. U oba slučaja povezivanje nam nije donelo nikakve probleme – zvuk je u potpunosti prenesen. Ipak, zvuk sa D970 slušalicama je bio bolji od zvuka dobijenog Nokia slušalicama, zbog boljih zvučnika, tako da smo ostatak testiranja izvršili koristeći Sony Ericsson-ove slušalice. Prilikom korišćenja A2DP protokola, telefon kompresuje fajl pri slanju, dok ga slušalice dekompresuju i reprodukuju. U osnovi algoritam kompresovanja sve što je važno kod ove vrste prenosa, tako da je proizvođač morao da uskladi način na koji ovo omogućava, uključujući potrebne informacije i sprečavanje ometanja (kod muzičkih fajlova koji su uskladišteni na memorijskim karticama može doći određenog kašnjenja). Međutim, želeo bih da napomenem da radio program ne može da se prenese na Bluetooth slušalice sa modelom Nokia 5300.
Radi malog poređenja iskoristili smo Sony Ericsson W850i i reprodukovali jednu istu numeru preko DS970 da bismo ocenili kvalitet zvuka. Rezultat je bio sledeći: svi smo se složili da je reprodukcija modela Nokia 5300 nešto lošija (pri poredljivoj jačini zvuka) – 5300 povremeno iseca baseve i niže frekvencije. Razlika između uređaja nije morala da se dokazuje specijalnim testovima, jer su svi koji su slušali primetili razliku – ovo je razočaravajuća činjenica jer je prilikom upređivanja ova dva uređaja sa žičnim slušalicama kvalitet zvuka bio na veoma sličnom nivou. Drugi nedostatak vezan za model 5300 je neophodnost da se i telefon i slušalice postave na odgovarajući položaj – ukoliko telefon nosite u torbi ili trčite počinje da dolazi do prekidanja zvuka. Ovakav nedostatak se ne pojavljuje kod Sony Ericsson modela.
Aplikacija Music Manager, koja je uključena u Nokia PC Suite nudi samo dve mogućnosti kada je u pitanju upload-ovanje fajlova na telefon. Konvertovanje u AAC ili eAAC+. Nije jasan razlog za ovako striktno ograničenje – može da znači da je uspeh Apple-a nekoga iznervirao. Najbolji način za prebacivanje muzike na telefon je upotreba MTP protokola ili kopiranje fajlova direktno na telefon. Ono što je još više frustrirajuće je da prva verzija Nokia Music Manager-a ne uspeva da prepozna ID3 tagove pravilno, i kao rezultat toga svi filteri koji postoje kod modela 5300 prelaze u kategoriju „beskorisni“ (samo nazivi numera ostaju netaknuti).
Memorijska kartica kapaciteta 256MB koja dolazi u paketu sa telefonon ne omogućava vam da uskladištite prihvatljiv broj numera, pa njena zamena karticom većeg kapaciteta ima smisla. Danas Nokia preporučuje (za prodajna pakovanja) memorijske kartice kapaciteta 512Mb za većinu tržišta – za mene ovo bi bilo razumno pre dve godine kada su izdati Walkman brendirani uređaji, dok bi danas prihvatljiv kapacitet bio 1Gb. Sem toga, proizvođač je mogao da smanji cenu uređaja, tako što bi isporučivao samo karticu kapaciteta recimo 64Mb, ali Nokia nije u mogućnosti da to uradi jer 5300 poseduje samo 7Mb ugrađene memorije, pa se memorija sa memorijske kartice koristi i za prethodno instalirane aplikacije, teme, pozadinske slike.
Činjenica je smo sa modelom 5300 dobili prilično dobar kvalitet zvuka, očigledna poboljšanja interfejsa i prisustvo posvećenih tastera. Sve ove karakteristike, rade za Nokia-u 5300 i postavljaju je u prvu liniju sa prvom generacijom Walkman telefona. Muzički plejer koji postoji kod Nokia-e 5300 podržava WMA format nezavisno od AAC, eAAC, eAAc+ i MP3.
Koje karakteristike će biti inkorporisane u XpressMusic Player u budućnosti? Nazovimo ovo izdanje "drugom edicijom" koja treba da bude izdata sredinom 2007-me:
Progresivno "premotavanje" unazada (FW update, drugi kvartal).Pretraga numera po imenu.
Prebacivanje ID3-tag-ova na eksterne slušalice (unapređena kompatibilnost sa Jabra-om, SE).
Poboljšana kompatibilnost sa Nokia Music Manager-om (čuvanje tagova nakon konverzije).
Podrška za različite skinove.
Više skala vezanih za kontrolu jačine zvuka.
Takođe, i razlike između Nokia-inih proizvoda i Walkman opsega su interesantne. navešćemo samo neke razlike:
Premada se kvalitet zvuka može uporediti podrazumevane slušalice Walkman uređaja poseduju bolji zvuk.
Ne postoji mogućnost daljinskog upravljanja, kao što je omogućeno za Walkman uređaje, na primer sa HPM-82.
Iako se veličine memorijskih kartica mogu porediti, cena Sony M2 kartice je viša za 20-30%, mad aprodajno pakovanje karakteriše veća memorijska kartica.
Implementacija A2DP-profila je superiornija kod Sony Ericsson-brendiranih telefona.
Mogućnost progresivnog premotavanja unazad.
Više prilagodljivi ekvilajzeri.
Bolje upravljanje listama pesama.
Disc2Phone za PC omogućava konvertovanje numera u MP3-format na različite bitrate, fleksibilnija podešavanja
Podrška za Album Arts (Walkman 2.0).
Karakteristika prepoznavanja muzike (TrackID za Walkman 2.0).
Kamera. Telefon poseduje 1.3 Megapikselnu kameru koja je u svetlu današnjh kriterijuma nedovoljna, ali ipak dovoljna za model koji dolazi iz srednjeg opsega. Uprkos predlozima da se 5300 opremi kamerom rezolucije 2MP od ovoga se odustalo jer u pitanju nije model čija je glavna karakteristika kamera pa je pala odluka da se upotrebi jeftinije rešenje. Po pitanju kamere Nokia 5300 poseduje iste karakteristike kao i 6131 ali zahvaljujući ažuriranom softveru snimci izgledaju nešto bolji. Aplikacija kamere radi u landscape režimu, koji je pogodniji za rukovanje iako se često dešava da prstom pokrijete sočivo kamere.
Sledeće rezolucije su podržane:
1280x1024;
1280x960;
800x600;
640x480;
320x240;
160x120.
Dve minimalne rezolucije su dodate da se omogući pravljenje fotografija za pozadinske slike ekranu. Podržane su tri JPEG tipa kompresije: osnovna, normalna i visoka. Sa obzirom da nivo kvaliteta nije ni u jednom slučaju željeni najbolje je da odaberete viskok kvalitet kompresije – u svakom slučaju on neće načiniti snimke gorim.
Zvuk pri fotografisanju može da se isključi, a kamera poseduje i 8x digitalni zum, ali nema razloga da ga koristite. Možete odabrati gde ćete uskladištiti fotografije - bilo na memorijskoj kartici bilo u memoriji samog telefona.
Neki efekti se mogu primeniti na već napravljene fotografije a na vama je da odlučite. Dostupni su efekti poput gradacije sive, crveno smeđe nijanse i negativa i sunčanog okruženja.
Kada snimate u zatvorenom matrica pokazuje nedostatak potpune osetljivosti - tamniji objekti postaju zamagljeni s azelenim mrljama, što naročito važi za pozadine. Prebacivanje u noćni režim bi moglo da popravi stvar, mada bolje i dalje ostaju blede - proverite na slikama čase sa sokom i naslona stolice.
Za one koji vole da slikaju mnoštvo fotografija odjedanput, postoji odgovarajući režim za njih – kamera može da napravi do 3 snimka u vrlo kratkom vremenu, sva podešavanja ostaju slična onima koja su odabrana za pojedinačne snimke uključujući rezoluciju. Ukoliko želite da slikate samog sebe, možete koristiti spoljni ekran kao vizir (mada vam ovo neće biti od naročite pomoći.
Fotografije su napravljene u različitim uslovima i verujem da ćete na osnovu njih uspeti da steknete svoje mišljenje o kvalitetu kamere (makimalna rezolucija, najbolji kvalitet).
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
Video. Telefon omogućava snimanje video klipova u 3GP formatu a dostupne su rezolucije 128x96 ili 176x144 piskela. Kvalitet snimka se može podesiti prema tri stupnja. Dužinu snimka možete ograničiti ali isto tako ona može biti i neograničena, dokle god ima slobodne memorije. Kvalitet je prosečan, mada ne treba ni očekivati nešto drugo od ovakve kamere. Efekti koji se mogu primeniti na video klipove su isti kao i oni koji se mogu primeniti na fotografije.
Video primer 1 (Visok kvalitet, 176x144 piksela, 3gp, 540 Kb)
Video primer 2 (Visok kvalitet, 176ő144 piksela, 3gp, 42 Kb)
Video primer 3 (Visok kvalitet, 176x144 pikesla, 3gp, 328 Kb)
Prethodno instalirane aplikacije
Telefon nudi tri igre - Snake III (3D), Pro Snowboard (3D, usvojena s aSony Ericsson telefona izdatih 2004-te) i Music Guess, koja je istinski muzička aplikacija – program nasumično bira numere sa opšte liste i tokom reprodukcije, vi treba da pogodite o kojoj pesmi je reč.
Aplikacije koje postoje kod modela Nokia 5300 su: Svetsko vreme, Nokia Sensor (odlična ponuda za mlade, koja trenutno nije toliko popularna, jer samo nekoliko uređaja ima ovu opciju, ali ima sjajan potencijal). Poslednja od aplikacija na listi je Converter II. Telefon takođe poseduje flash klip koji pokazuje glavne karakteristike modela Nokia 5300.
Utisci
Jačina 64-tonskih polifonih melodija je dovoljna za gotovo svaku situaciju. Prijem signala je takođe veoma dobar i jednak je kvalitetu ostalih modela trenutne generacije. Vibracija je prosečne jačine i može da se oseti kada se telefon nalazi u džepu.
Zanimljiva je činjenica da je po prvi put kod komercijalnih rešenja Nokia promenila naziv primenjene tehnologije – u meniju za podešavanje poziva pronaći ćete stavku Voice Clarity, koja asocira na većinu Samsung bredniranih uređaja. Ukratko, u pitanju je ekvilajzer koji utišava smetnje, što omogućava da glas zvuči jasnije čak i u sredinama koje nisu baš pogodne za razgovor. Ova karakteristika je svoje pojavljivanje na Nokia telefonima doživela nakon zvanične najave od strane kompanije pod nazivom Voice Clarity. Originalno, u Nokia ponudama bila je poznata kao „poboljšanje zvuka“. Nije poznato zašto je kompanija odlučila da promeni naziv za postojeću tehnologiju.
Nokia 5300 će biti velika konkurencija modelu Nokia 5200, prikazujući sličan dizajn, imajući nešto nižu cenu i nekoliko dodatnih tastera posvećenih plejeru. Takođe će joj nedostajati XpressMusic sufiks. Istovremeno ova dva telefona su jednaki po karakteristikama plejera, iako mlađi uređaj poseduje lošiji ekran, a u prodajnom pakovanju nedostaje memorijska kartica. Najveći nedostak je u ekran, dok drugo nije toliko krucijalno. Po mišljenju nezahtevnih korisnika, Nokia 5200 i 5300 su gotovo iste. Generalno govoreći, na taj način je postignut cilj koji su postavili logističari tržišta – izaći sa duetom telefona.
Međutim, na tržištu ne postoji nedostatak muzičkih telefona proizvedenih od strane direktnih rivala XpressMusic opsega – linije Walkman uređaja. Model na preklop Sony Ericsson W300i je naozbiljniji konkurent modelu 5300, koji se takođe isporučuje sa memorijskom karticom kapaciteta 256Mb ali poseduje VGA kameru, lošiji ekran i ne poseduje podršku za A2DP profil. Po pitanju muzičkih karakteristika, ova dva modela su prilično slična, što se može smatrati Nokia-inim dostignućem na ovom polju. Tradicionalniji faktor forme donosi takva rešenja kao što su Sony Ericsson W700i/W800i koji nemaju mnogo sličnog sa testiranim modelom. U grupi modela sa visokom cenom, Sony Ericsson poseduje mnoštvo modela koji se značajno razlikuju od opsega cena kojima pripada 5300, tako da se ne mogu smatrati rivalima Nokia-ine najnovije ponude.
Trenutno smo svedoci veoma komplikovane situacije na tržištu, gde korisnici traže muzički optimizovana rešenja sa upakovanim karakteristikama u neobične faktore forme (bilo da su u pitanju telefoni na preklop ili sa kliznim mehanizmom), čija cena je veoma niska i stoga su prisiljeni da biraju iz veoma ograničenog opsega. Nokia 5300 nije direktan rival nijednom Walkman brendiranom telefonu, jer druge linije karakterišu samo rešenja pozicionirana više ili niže. Rival modelu Nokia 5300 koji stiže formi telefona sa kliznim mehanizmom a pripada Walkman familiji će se pojaviti krajem prvog kvartala 2007-me, kada će 5300 već preći vrh rentabilnosti. Ovde nismo uzimali u obzir polumuzička rešenja koja poseduju sličan kvalitet zvuka i isporučuju se čak sa memorijskim karticama ali nisu pozicionirani kao muzička rešenja.
Predstavljanje Nokia 5300 modela, otkriva nastojanje kompanije izvrši pritisak na Walkman opseg telefona i neke činjenice nas navode na pomisao da je to moguće, jer po prvi put XPressMusic je stupila na svetlo dana i krči put ka vrhu tržišta muzičkih telefona. Mada današnja pretnja, još uvek nije ozbiljna, jer i najveći proizvođač telefona na svetu, koji poseduje najveću lojalnost među korisnicima, ne može da se razmeće istim nivoom uticaja među mladima željnim muzike. Bez sumnje, ovaj modela će postići određeni uspeh i značajnu prodaju. Ali uloga najbolje prodavanog modela, svakako nije namenjena modelu Nokia 5300 – ona bi pre mogla da odgovara nekom od Nokia 6xxx modela koji radi na istoj platformi kao 5300 i po izgledu je replika modela 6131 sa miniUSB utičnicom, posvećenim muzičkim taserima i brojnim drugim unapređenjima. Uzimajući u obzir bolji odnos kvalitet/cena, ovaj uređaj imao bi sve što je potrebno da bude zaista privlačna ponuda.
Nokia-ino prvo iskustvo sa ovakvim rešenjem bi se moglo smatrati uspešnim, iako postoje i neke negativne stvari vezane za njega. Sada, sve što kompanija treba da uradi je da konstantno i promišljeno promoviše XPressMusic brendirane uređaje.
SAR vrednost za ovaj model je 0.8W/kg.