R.I.P Steve Jobs

[Andrijano]

Steve Jobs 1955-2011

http://www.apple.com/stevejobs/

http://edition.cnn.com/2011/10/05/us/ob ... ?hpt=hp_t2

Kompanija "Epl" (Apple) je na svom sajtu Apple.com objavila da je preminuo Stiv Džobs (56), vizionar koji je pre 45 godina u Kaliforniji osnovao malu IT firmu koja je do danas izrasla u najvredniju kompaniju sveta.

Džobs je osmislio proizvode koji su lansirali Epl na vrh liste najbogatijih kompanija

"Epl je izgubio vizionara i kreativnog genija, a svet je izgubio neverovatnog čoveka. Mi koji smo imali sreću da ga poznajemo i radimo s njim, u Stivu smo izgubili dragog prijatelja i mentora koji nas je inspirisao. Stiv za sobom ostavlja kompaniju koju je samo on mogao da podigne, a njegov duh će zauvek biti u temeljima Epla", saopštio je "Epl" na svom sajtu.

[MilančeBGD]

Veliki covek! Hvala mu na svemu sto je do sada uradio!





RIP Steve!

[LittlePrince]

Џабе све паре овог света, у сваком случају био је успешан у ономе што је радио (мада ми се то није много свиђало), мжда због овога крене боља продаја новог телефона, ипак је то он осмислио.

[vlada1970]

Sad procitah vest o smrti Steve-a. Bas me je sokiralo, bez obzira sto je dugo bio bolestan. Imao sam osecaj da ce i sa bolesti da izadje na kraj, kad je znao da se u velikoj dzungli biznisa snalazi vec godinama.

Svaka mu cast, veliki je covek bio. Moje duboko postovanje. I saucesce iskreno.

[snenad]

Juce vrtim kanale i ubudem na CNN-u breakng news... Bas sam se razoracarao. Uvek mi je bio gotivan. R.I.P.

[Fox]

Mnogi su ga voleli,mnogi ne,ali su ga zato svi postovali.
Covek koji je doveo do prekretnice u mobilnoj industriji,jer cinjenica je da nije bilo Iphone-a pitanje je kakvi bi se telefoni danas pravili i prodavali.Na tome a i na mnogim drugim stvarima mu treba cestitati i zahvaliti.

R.I.P.

[znemanja]

Kao što je Fox naglasio, voleli ili ne, svi su ga cenili zbog njegovih vizionarskih ideja, njegova vizija je oblikovala koncept savremenih mobilnih uređaja.

R.I.P.

[Adams]

Zasto Stevo,zasto?
Secam se u jednoj od tema o iPhone-u neko je rekao kad se povukao sa celnog mesta Apple-a da mu se izgleda bolest vratila i da mu se mozda blizi kraj. Mislio sam iskreno da nije tako ali eto.
Nikad nisam posedovao ni jedan Apple proizvod ali i bez toga znam kakav je on bio vizionar i borac i koliko je unapredio neke delove naseg zivota. Takodje onaj govor na Stenfordu je jedan od najpoucnijih stvari koje sam ikada cuo. Nedostajaces nam.
R.I.P.

[miodrage]

RIP Steve:( You will be missed.
Nazalost bolest je bila jaca. Svet je izgubio velikog vizionara.

[Deksi]

Da bog daje retko ovakve genije ali zasto ih uzima prerano ?
On je bio primer kako jedan covek moze promeniti i naglo ubrzati razvoj u nekoj oblasti i svaka mu cast.

[iKe]

Veliki čovek, vizionar, radio je stvari koje su se drugi plašili i da pomisle, uticao je na IT scenu više od bilo koga drugog. Njegove ideje i poslovna filosofija će još dugo biti sastavni deo naših života.

iSad

[Dream Weaver]

R.I.P

[fannY]

R.I.P. sve ste vec rekli,nemam sta da dodam.

[Miškoni]

Neka počiva u miru... Fox je lepo napisao. Iskreno se nadam da je bar deo svojih ideja preneo na one koji su ga zamenili. Čitam na netu da je navodno ostavio projekte za naredne četiri godine.

[LittlePrince]

Ако неко не зна, слободни дизајнер који је направио слику коју је Мишкони окачио је добио посао у Јабуци, иначе је човек то урадио у знак сећања на Стеву

[sigi]

http://www.nytimes.com/interactive/2011 ... tents.html
VELIKO HVALA na ovih 317 spravica

[Andrijano]

Moj prijatelj Stiv Džobs

Profesor Dejan Ilić, vlasnik „Varte“, o druženju sa osnivačem kompanije „Epl“: Aktivno sarađivali deset godina. Bio genije, ali se ponašao kao običan čovek

- TUŽAN sam zbog smrti mog kolege i prijatelja Stiva Džobsa, sa kojim sam aktivno sarađivao punih deset godina. Jako sam, međutim, iznenađen i počastvovan ponudom kompanije „Epl“ da napišem poglavlje o njenom osnivaču u specijalnoj monografiji koja treba da ovekoveči ime i delo Stiva Džobsa.

Ovim rečima je Dejan Ilić, vlasnik nemačke kompanije „Varta“, za proizvodnju neuništivih baterija, profesor u Njujorku, odgovorio na ponudu koju je odmah posle smrti Stiva Džobsa dobio iz firme „Epl“.


- Ponudu su mi dali potpredsednik kompanije Džef Vilijams, moj „saborac“ iz devedesetih godina, kada smo pravili baterije za „Epl“, i Endi Hodž, direktor u „Eplu“. Poručili su mi da ja, kao srpski prijatelj Stiva, napišem autorski tekst o njemu - otkriva nam dr Ilić, naučnik svetskog glasa u oblasti elektrohemije i čovek koji je u okviru fabrike „Varta“ krajem prošlog veka izmumeo i lansirao nepotrošive mikrobaterije, koje se koriste u digitalnoj tehnologiji.

Radeći upravo na tom projektu, dr Ilić je, kaže, još 1986. godine upoznao Stiva Džobsa:

- Kompanija „Epl“ je u to vreme poslovno spasavala jedan deo „Varte“, jer je naše premošćavajuće baterije ugrađivala u svoj „NotB“ čip. Moj zadatak je bio da rešim njihov problem oko napajanja računara do tri volte - seća se Ilić.

Objašnjava nam da je spojio tri dugmeta sa te baterije u seriji, izolovao ih i poslao u centralu „Epla“. Odmah mu je predložio da sa tim rešenjem ide direktno do vlasnika kompanije Džobsa.


- Rano ujutro Stiv Džobs ulazi u zgradu u dubokim patikama, sav mokar od trčanja i još sa vrata priča gledajući u mene: „Momci, vi mora da imate nešto novo, čim me u hodniku čekate?“ Posle nekoliko minuta, uz čaj, Džobs mi se žalio da mu prodaja računara ide veoma slabo i da se „Tošiba“ brzo penje na tržištu. Dao sam mu pet santimetara dugu, jedan široku i pola santimetra debelu plastiku i rekao: „Ovo ne može da reši vaše probleme, ali pomaže kupcima da imaju nešto novo i sigurno. Kad glavna baterija otkaže, ova održava čitav kompjuter!“ Skočio je i rekao da idemo da testirano moj izum - kaže profesor Ilić.

Naš sagovornik priznaje da tada, krajem osamdesetih, nije shvatao kako se kreira tržište računara i kako odluke moraju brzo da se donose. Džobs ga je tome naučio.

- Dejane, koliko možeš ovih baterija da mi mesečno isporučuješ, upitao je. - Odgovorio sam mu: „Malo za tvoje potrebe!“ „Ne brini, ja nemam keš, ali imaju banke!“ Time je moj posao veka sklopljen. Bio sam presrećan, a nisam mogao da vičem od radosti što je kompanija „Epl“, najveća na svetu, odlučila da koristi i ugrađuje moje baterije - kaže Ilić.

Poslovno i privatno družili su se od 1986. do 1996. godine. Neprestano se bojao da ne izneveri njegova očekivanja. Džobs je, kaže dr Ilić, osetio tu njegovu bojaznost.

- Džobs me gleda i čita kao bukvar: „Tvoji problemi su daleko manji nego moji. Idi, ispavaj se, sutra ćeš ih rešiti sam!“ O ceni za bateriju i investicijama nije rekao ni reč. Shvatio sam po tome šta znači biti veliki čovek, vizionar i biznismen, ali i prijatelj svojim saradnicima - kaže dr Dejan Ilić.

Džobs je, kaže, bio čovek koji je ideje hvatao u letu, i koji je stalno učio. Tako se početkom devedesetih učio biznisu. Uz to, bio je neumoljivo uporan.

- Njegova uzrečica je bila: „Kada hoćeš, sve možeš„. Toga su se držali njegovi radnici, a i mene je naterao da poverujem u to - govori dr Ilić, i otkriva kako ga je Džobs ubedio da napravi mikrobateriju, koja mu je donela najveće svetsko priznanje.

- Treba mi baterija koja je antimagnetna, ima ogromnu energiju i debljinu do tri milimetra - rekao mi je. - Odgovorio sam mu da je to po zakonima fizike nemoguće. „Fiziku ne znam, ali sam siguran da ti to možeš!“ - ubedio me Džobs.

Posle sedam meseci Dejan Ilić je u „Varti“ stvorio prvu polimernu litijumsku bateriju, koja je ugrađena u računare „Epla“. Za ovaj izum Ilić je dobio Svetsku nagradu za inovacije. Ova baterija se nalazi u novom minijaturnom MP3 plejeru, koji funkcioniše kao kompjuter.

- Poslednji put smo Stiv i ja sarađivali 2006, kada nas je zbližila fantastična ideja da ugrađena kamera bude naponski nezavisna od glavne baterije, a da istovremeno mehanički zum bude zamenjen novim sistemom. Prototipi su napravljeni, ali nisu bili integrisani u proizvodni proces. Međutim, saveti Stiva Džobsa o mogućem programiranju čipa za digitalnu filmsku kameru bili su dragoceni za moj rad na prvoj digitalnoj filmskoj kameri D21, sa preko 2.000 snimaka u sekundi - priznao nam je dr Ilić, koji je zahvaljujući ovim inovacijama dobio holivudski Oskar za unapređenje tehnologije snimanja filmova.

KLJUČNI SAVET
- IZA Džobsa su u najvrednijoj kompaniji na svetu ostali ne samo epohalni projekti - kaže dr Ilić - već i filozofija modernog sveta, koju ja mogu da složim u savet koji mi je dao: „Kreiraj tržišnu potrebu. Idi kod inženjera da ti to naprave brzo i kvalitetno, i prodaj. Uzmi novac, idi da igraš golf, ali samo nedelju dana - jer posle toga treba plasirati nove projekte na tržište!“

ZNAO IMENA SVIH RADNIKA
- BIO je jako strog prema saradnicima, ali pravedan. Znao je imena svih svojih radnika. Bio je planetarni genije, ali se uvek trudio da bude običan čovek - opisao je svog prijatelja dr Ilić.


Lep clanak o prijateljstvu i jednog Srbina sa Stivom.

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ak ... Stiv-Dzobs

[Miškoni]

Izvor

[tomas.hokenberi]

Izvor: Priča o Stivu i Marini

Licemjerje većine "drugačijih"
Priča o Stivu i Marini
Piše: Boris Dežulović

Umro je Steve Jobs, najveći sin svjetskih naroda i narodnosti, i uistinu - nedostajale su još samo sirene i Verdijev Requiem na televiziji. S naslovnica nas je gledao njegov asketski lik, televizije su prekidale redovni program, slučajni prolaznici su plakali, književnici i inženjeri ispisivali su dirljive nekrologe, a stupovi društva natjecali se u odavanju počasti najboljemu među njima.

Umro je Steve Jobs, drug Tito našega doba, John Lennon koji je zamišljao bolji svijet, Che Guevara koji ga je stvarao, Nikola Tesla koji mu je pomicao granice, Martin Luther King koji nas je učio da su na njemu svi ljudi isti, Kurt Cobain koji nas je učio da nisu, Isus Krist koji je s govornice Stanford Universityja pozivao ljude da vjeruju.

Steve Jobs je bio genij koji je promijenio naš svijet, nije razumno sporiti se s tim. Kako ga je promijenio? Jednostavno: i ekonomisti i esejisti u ove se dane nacionalne žalosti slažu kako je najgenijalnija njegova ideja bila ona da ljudima ne treba prodavati ono što im treba, već ih uvjeriti da im treba ono što prodaješ. Cijela je korporativna ekonomija stala u tu rečenicu: mi znamo što vam treba.

Kako je, međutim, Jobs to znao? I nije: on je samo kupce svojih inventivnih, zabavnih i veličanstveno nepotrebnih gadgeta uvjerio da su drugačiji od ostalih, i da su upravo oni ti koji se ne daju uvjeravati. Think different!, razmišljaj drugačije!, glasoviti je Appleov kredo iz vremena dok je narančasti iMac još imao od čega biti drugačiji i protiv koga biti pobunom. U konačno globaliziranom svijetu stvar će se ispostaviti kao genijalna podvala: kad je Che Guevara korporativne ere shvatio da ljudi ne traže slobodu, već samo šire prostor potrebe, najprije ih je uvjerio da im treba sloboda od potrebe, a potom im je prodao za 499,90 dolara.

Otišao je tako Steve Jobs, ne dočekavši ostvarenje svoga sna – da svi na kraju imaju iPod i iPad, da ne ostane više nitko isti kao ostali, i da svi budu drugačiji.

Obrat je sasvim appleovski zabavan, i podsjeća na onu genijalnu scenu iz kultnog Monty Pythonovog Brianovog života, kad nesuđeni prorok s prozora roditeljskog doma uvjerava sljedbenike kako on nije nikakav Mesija i kako svatko od njih mora razmišljati svojom glavom. "Tako je!", klicala je oduševljena gomila. "You're all different!" - Svi ste vi drugačiji! - nemoćno je vikao Brian, na što se iz gomile javio tek jedan bojažljivi, usamljeni glas: "Ja nisam!"

Jedna takva priča - ali više ni appleovski narančasto zabavna, ni montypythonovski ozbiljno smiješna - objavljena je istog dana, u istim novinama s asketskim likom Stevea Jobsa na komemorativnoj naslovnici. Priča je to o dvanaestogodišnjoj Marini, učenici šestog razreda jedne zagrebačke osnovne škole, koja proživljava pakao i povraća svako jutro kad ide u školu, samo zato što su joj roditelji siromašni, i što nema - iPhone.

- Ne mogu više. Svi me maltretiraju. Cijeli razred. Kad su završili školski praznici i kad sam se sjetila da ponovo moram u školu, doslovno mi je pozlilo – priča Marina kroz suze. - Glavni razlog je to što su mama i tata siromašni, što nemam ni tenisice Nike, ni Dieselove traperice, ni iPhone.

U divnom obratu - za kakvoga bi blazirani apostoli Welchovih business seminara u Lisinskom dali i dupe i iPad - svih ostalih dvadeset osam učenika iz Marininog razreda imaju tako brendirane tenisice i traperice, podjednako posve metaforički i nimalo metaforički svi imaju iPhone ili iPod, "they're all different", svi su drugačiji, s bijelim žicama što im vire iz uha - samo Marina nije: ona je ista kao ostali, nosi traperice kupljene kod švercera na tržnici i ima prastari mobitel. U razredu je, međutim, ona ostala posljednja takva, dakle ista. Svih ostalih dvadeset osam učenika su drugačiji, imaju Nikeove tenisice, Dieselove traperice i iPhone.

"Think different!", uzvikuje tako Prorok sa stanfordske katedre. "Yes, we will!", uzvraća složno dvadeset osam učenika zajedno sa svojim roditeljima. "You're all different!", nastavlja on. "Yes, we are!", uzvraćaju đaci kao jedan.

"I'm not", bojažljivo se među njima javlja mala Marina.

Da nema, eto, Velike Korporacije, ni Marina ni njeni roditelji – u tragičnom raskoraku s uzbudljivim novim dobom - ne bi znali što im zapravo treba. A da je Prorok živ, mala bi Marina u poluminutnom filmiću s happy endom, nemojte sumnjati u taj genij!, bila upravo idealna zvijezda kampanje za novi iPhone 4S. Think different, be different. Nemojte dopustiti da vas pregazi vrijeme, i da ostanete posljednji isti.

[sugarcoated_ass]

Holly s...t! Kako je dobar tekst! Odlicno napisano i jos bolje prikazano danasnje drustvo sa iskvarenim pogledom na zivotne vrednosti...
RESPECT!