Najmanje četiri miliona mobilnih telefona ilegalno uvezeno

[tomas.hokenberi]

Država oštećena za gotovo 160 miliona evra u protekloj deceniji

Najmanje četiri miliona mobilnih telefona ilegalno uvezeno u Srbiju

Švercerski kanali: Zaplenjeni mobilni telefoni na Kelebiji
Slobodanka Stamenić

Samo na carini izgubljeno 72 miliona evra; Legalno uvezeno tek 2.786.250 mobilnih telefona od 1997. do 2007; U istom periodu zabeleženo je skoro sedam miliona mobilnih
pretplatnika; Svaki drugi mobilni telefon ilegalno uvezen, a zbog tog krijumčarenja još niko nije krivično odgovarao; Domaćem tržištu potrebno čak 1.500.000 mobilnih telefona
godišnje, a prošle godine legalno uvezeno tek 1.038.206
Poslednjeg dana januara ove godine, carinici su na graničnom prelazu Kelebija odlučili da detaljno pretresu autobus na liniji Flensburg - Tutin. Kada su podigli vozačev ležaj, otkrili su robu u vrednosti od više od milion dinara. Da je pronađena droga, vest bi verovatno bila prenesena kao važna, ali su pod dušekom bili - mobilni telefoni. Protiv odgovornih je pokrenut prekršajni postupak, telefoni su zaplenjeni i time je ta priča završena. Ono što nije prepoznala država, lako su nanjušili krijumčari.
Takozvani "mravlji šverc", krijumčarenje u više navrata po malo mobilnih telefona, sistematski uskraćuje državi dažbine u ogromnom iznosu na uvoz jedne od najpopularnijih roba u Srbiji. I pored toga, ovaj fenomen je neprimetan u javnosti i zbog njega još niko nije krivično odgovarao.
Zbog ilegalnog uvoza mobilnih telefona u prethodnih deset godina, državna kasa je u najboljem slučaju izgubila više od 158.400.000 miliona evra . Računica je veoma jednostavna. Naime, zvanični podaci mobilnih operatera govore da je na mobilnim mrežama početkom 2007. bilo nešto manje od sedam miliona pretplatnika, a za korišćenje SIM kartice neophodan je i telefon. Sa druge strane, prema zvaničnim podacima Uprave carina u zemlju je legalno uvezeno tek 2.786.250 mobilnih telefona u periodu od 1997. do 2007. Poređenjem te dve cifre može se zaključiti da je ilegalno uvezeno najmanje četiri miliona mobilnih telefona. Računica se može zaustaviti na toj cifri čak i pod pretpostavkom da ni sve pretplatničke kartice nisu aktivne, jer pretplatnici menjaju mobilne aparate. Operateri navode da se telefoni u Srbiji menjaju na dve do tri godine, čime bi se procena o broju ilegalno uvezenih telefona i više nego udvostručila.
Time bi se udvostručio i gubitak iz budžeta. Na tih četiri miliona telefona nije plaćena carina. Kako se prosečna cena telefona kreće oko 120 evra, a carina iznosi 15 odsto, na pomenutu količinu telefona u budžet bi samo za carinu bilo uplaćeno 72 miliona evra . Poređenja radi, Specijalno tužilaštvo za borbu protiv organizovanog kriminala podiglo je optužnicu protiv 53 osobe, pripadnika takozvane drumske mafije, jer su državu u dve godine oštetili za 6,5 miliona evra uzimajući za sebe deo novca od naplate putarina. Dok je suđenje članovima drumske mafije u toku i preti im višegodišnja robija, za ilegalan uvoz mobilnih telefona na veliko nikada niko nije osuđen.
Uvozom mobilnih telefona može da se bavi bilo koje pravno lice, a ne postoji registar distributera, pa svaka trgovina tehničkom robom može da prodaje i mobilne telefone. U toj trgovini, međutim, država gubi još novca jer se ilegalno uvezeni telefoni obično prodaju bez plaćanja poreza na dodatu vrednost. Iako kupac plaća cenu telefona koja uključuje porez, prodavac taj novac zadržava za sebe. Bez adekvatnih mehanizama da kontroliše uvoz i promet mobilnih telefona, ali i zbog nedostatka kontrole poreza koji se u takvoj trgovini ostvari, Srbija je ostala uskraćena za carinu i porez koji bi naplatila od uvoza i trgovine četiri miliona mobilnih telefona.

NEOPAŽENO KROZ CARINU

Mobilni telefoni u Srbiju ulaze "na crno" istim kanalima kao i ostala roba pogodna za šverc. Ipak, iako su mobilni telefoni sve manji, nisu baš igle pa se nameće pitanje kako je najmanje četiri miliona takvih aparata neopaženo prošlo carinu ?
- Jedan od načina na koji pokušavaju ilegalni uvoz mobilnih telefona je i takozvani "mravlji šverc" gde nekoliko švercera radi za jednu osobu i naručioca. "Mravlji šverc" podrazumeva da se roba u dozvoljenim količinama za sopstvene potrebe, u ovom slučaju mobilni telefoni, prenosi i nekoliko puta u toku dana - objašnjava pomoćnik direktora Uprave carina Sektora za kontrolu primene carinskih propisa Aleksandar Vulović.
Novi način krijumčarenja mobilnih telefona, prema njegovim rečima, jeste kada se prenose rastavljeni, kao rezervni delovi potrebni za servis, da bi se po dostavi naručiocu ponovo sastavili.
Međutim, primer pokušaja krijumčarenja mobilnih telefona u vrednosti od više od milion dinara sa početka ovog teksta, kao i primer sa istog graničnog prelaza od 5. marta, kada su otkrivena 104 mobilna telefona sa pratećom opremom, ukazuju da se telefoni ne unose samo na sitno, mravljim švercom "za sopstvene potrebe".
Vlada Srbije u nekoliko navrata je proteklih godina propisivala kriterijume za carinske kontigente za uvoz robe, uključujući i mobilne telefone. U više navrata primenjivana je odluka o uvozu kontigenata, koja je na snazi i od 1. januara tekuće godine.
Iz Ministarstva finansija navode da se mobilni telefoni mogu uvoziti uz carinu od 10 odsto, za razliku od druge robe na koju se plaća 15 odsto, ukoliko se uvoze u propisanim količinama u carinskim kontigentima.
Prema navodima Ministarstva, to je pokrenuto na inicijativu zvaničnih distributera mobilnih i fiksnih telefona, radi regulisanja, odnosno legalizovanja tržišta. Primenom navedene odluke, odobren je uvoz 98.515 mobilnih telefona u 2005. godini, a poslednji aparati iz tog kontigenta u zemlju su uvezeni do polovine 2006. godine. Prošle godine odobren je uvoz 1.321.360 mobilnih telefona, koje distributeri još uvek uvoze. Od početka 2008. legalno je uvezeno tek 1.000 mobilnih telefona.
"Primenom mere o kontigentima, tržište telefona u zemlji ulazi u zakonske okvire, a ocenjeno je da i dalje postoji potreba da se primenom kratkoročnih mera carinske politike nastavi sa beneficijama pri uvozu telefona", ističu iz Ministarstva finansija. Isti izvor navodi da su "Telekom Srbija", "Telenor" i "Vip mobile" zajedničkim dopisima od 15. avgusta 2007. izneli podatak da je domaćem tržištu potrebno čak 1.500.000 mobilnih telefona godišnje. Ako se sa tim uporedi podatak da je prošle godine legalno uvezeno tek 1.038.206 mobilnih telefona, može se zaključiti da se trećina tržišta snabdela krijumčarenim telefonima.
- Imajući u vidu način na koji se nelegalno prenose mobilni telefoni i resurse koji se angažuju u njegovom sprečavanju, produktivnije je raditi na prevenciji, koja podrazumeva saradnju svih ostalih državnih organa, naknadnim kontrolama i proverama. To podrazumeva i uređivanje domaćeg tržišta, davanje ovlašćenja i zvaničnih licenci za zastupanje, trgovinu i servise - ističe Vulović.
On zaključuje da svest građana koji kupuju mobilne telefone na sumnjivim lokacijama bez garancija, ovlašćenja i licenci, podstiče njihovu nelegalnu nabavku i prodaju.

TELEFON U PROMET

Nelegalni promet mobilnim telefonima u 2006. vredeo je 170 miliona dinara, procenjuje Tržišna inspekcija. Iste godine, za samo 15 dana inspektori su u velikim gradovima Srbije zaplenili telefona i opreme u vrednosti od tri miliona dinara. Prema rečima načelnice Tržišne inspekcije Vere Despotović, inspektori indirektno vrše kontrolu trgovine mobilnim telefonima - na osnovu Zakona o oglašavanju. Po tim osnovama, vodi se 300 pretežno prekršajnih sudskih postupaka.
Despotović napominje da se u pojedinačnoj akciji tržišne inspekcije zatvori pet do 10 radnji, sve dok ne otklone nepravilnosti u poslovanju. "Najčešće lažno oglašavaju kako imaju 20 do 30 modela telefona. Odemo u radnju i pronađemo par komada. Osim toga, telefon oglase po jednoj, a zalihe drže po nižoj ceni", ukazuje Despotović.
Ona objašnjava da svaki mobilni telefon mora da poseduje dokumentaciju na srpskom jeziku, koja sadrži uputstva i garancije. Nepostojanje zvanične dokumentacije i garancije siguran je znak da je telefon iz "crnih tokova", odnosno da je reč o ilegalnoj trgovini. Takođe, svaka prodavnica telefona mora da obezbedi servis. U slučaju da nešto od navedenog nije poštovano, po reklamaciji građana na lažno obaveštenje o servisnoj mreži, tržišni inspektori kontrolišu radnje. "Da nismo ovlašćeni da proveravamo oglašavanje, ništa ne bismo otkrili", naglašava naša sagovornica. Tako se dešava da inspekcija otkrije naizgled sve ispravno: fakture od uvoza, plaćenu carinu i druge dažbine, garantni list... Međutim, ilegalnu trgovinu inspekcija tada "lovi" tek na osnovu lažnog oglasa. Despotović potvrđuje da trenutno ne postoji spisak prodavnica mobilnih telefona, jer su uslovi za registraciju u Agenciji za privredne registre liberalizovani. Ministarstvo trgovine treba da uredi baze podataka, kaže ona, što je i predviđeno Predlogom zakona o trgovini.
Iz Tržišne inspekcije tvrde da se veći deo ilegalnog prometa ostvari raznim oblicima trgovine izvan poslovnih prostorija, van poslovnih objekata, na primer na tezgama. "Na svakoj većoj buvljoj pijaci danas je moguće pronaći tezge na kojima se prodaju mobilni telefoni i oprema. Takva prodaja je zabranjena, a tržišni inspektori imaju ovlašćenja da oduzmu robu i napišu kaznu od 50 hiljada do milion dinara", zaključuje Despotović.

MALI RIZIK, VELIKI PROFIT

Mobilni telefon vredan stotinak evra, danas je moguće u Srbiji kupiti za dinar. Naime, sva tri mobilna operatera od prošle godine u svoju redovnu ponudu uključili su i pretplatničke pakete koji osim broja nude i mobilni aparat. Iz kompanije "Comtrade" ističu da zvanični distributeri najveći deo uvezenih telefona prodaju operaterima, dok se u maloprodaji proda manji deo.
- I u svetu postoji crno tržište, ali se procenjuje da ono ne prelazi 10 odsto ukupnog. Ovde je obrnuta situacija. Kao zvanični distributer suočavamo se sa prodajom mobilnih telefona na crno. Prema našim procenama 80 odsto mobilnih telefona uvezeno je na crno, a tek 20 odsto legalno. Računicu smo napravili poredeći podatke o zvaničnom uvozu i ukupnom broju telefona u zemlji. Situacija se malo poboljšava zbog operatera koji naručuju telefone isključivo od distributera. Takav telefon operater korisnicima kasnije nudi po znatno nižoj ceni od nabavne, ali uz uslov da ga koriste određeni period uz pretplatu - objašnjava Petar Jordović, direktor jedne od Comtrade firmi.
On napominje da se na ilegalne telefone ne plaćaju porez i carina koji iznose 33 odsto od cene telefona, koliko ona iznosi ukoliko se telefon uvozi van kontigenata. Na taj način, oni koji se bogate prodajom telefona "na crno", mogu da ih ponude po znatno nižim cenama.
Prema Jordovićevim rečima ilegalno uvezeni telefoni u prodavnicama su obično jeftiniji, jer se za njih ne plaćaju dažbine državi. Iz tržišne inspekcije navode da prodavnice koje prodaju nelegalno uvezene aparate obično drže određenu količinu legalno uvezenih telefona sa kompletnom dokumentacijom, dok ostale, bez papira, drže u skrivenim magacinima u radnji, ili van nje. Jordović ocenjuje da bi takvu ilegalnu trgovinu mogla da suzbije tržišna inspekcija češćim kontrolama prodavnica, ili država - smanjenjem carina.
Zvanični uvoznici daju garanciju od godinu dana na telefon, koliko je i zakonom propisano, a po isteku garantnog roka obavezni su da još četiri godine imaju sve rezervne delove i popravljaju telefon po potrebi. To je ugovorna obaveza svakog distributera. U slučaju telefona u radnji koja posluje "na crno", najčešće se dobija pismena garancija te firme, a ne od proizvođača kao kod legalnog distributera. Praksa pokazuje da kupac sa takvom garancijom teško uspeva da dobije drugi aparat umesto neispravnog, ili da ga popravi kod prodavca od kojeg je dobio garanciju. Takođe, kod telefona pravljenog za srpsko tržište, kupljenog od zvaničnih distributera, osnovni jezik u meniju je srpski. Naš sagovornik naglašava da će bolji pravni sistem i inspekcijski nadzor, ali i razvoj tržišta, smanjiti crno tržište mobilnim telefonima na "normalnih 30 odsto".
- Firma koja ima dvadesetak telefona u prodavnici, ako radi po propisima, ne može da bude profitabilna, jer ako plate sve dažbine, njihovi mobilni telefoni bi trebalo da budu skuplji nego u našim prodavnicama. A kod njih su jeftiniji. Ako znate da mi uvozimo 50.000, a oni sto telefona, a vidite da je kod njih cena 30 ili 50 odsto niža nego kod zvaničnog zastupnika, onda se pitate o čemu se tu radi - kaže Jordović.
Prema njegovoj proceni, u Srbiji mobilni operateri prodaju godišnje do pola miliona mobilnih telefona, pa taj segment prodaje čini najveći deo kod distributera, dok je crno tržište mnogo veće. Tako je do skora bilo i u Hrvatskoj, kada je carina na telefone iznosila 10 odsto. Dolaskom novih operatera i ta zemlja je prihvatila zakone Evropske unije, pa je carinu na tehničke uređaje spustila na 0 i 1 odsto. Sada se u Hrvatskoj legalno proda 90 odsto, a ilegalno 10 odsto mobilnih telefona.

UMESTO ZAKLJUČKA

Protiv vlasnika i direktora jednog preduzeća iz Beograda poreska policija je podnela krivičnu prijavu 2004. godine zbog postojanja osnovane sumnje da je izvršio krivično delo izbegavanja plaćanja poreza tako što je za godinu dana nabavio mobilnih i fiksnih telefona, kao i druge tehničke robe, u vrednosti od oko 334.441.458 miliona dinara. Roba je završila u prodaji bez obračuna i uplate poreza na promet od 66.888.291 dinara. Ovaj primer pokazuje da trgovina nije samo "mravlja", baš kao ni šverc i da postoje ljudi koji su se obogatili pljačkajući sugrađane, odnosno državu, tako što nisu plaćali carinu i porez na promet u uvozu i trgovini telefonima.
Poreska uprava - Sektor poreske policije kao organ nadležan za otkrivanje poreskih krivičnih dela, mobilnim telefonima "na crno" bavi se samo u slučajevima kada se radi o velikim količinama mobilnih telefona ili velikim novčanim iznosima. Na pitanje koja je granica za postojanje krivičnog dela utaje poreza, od Poreske policije smo dobili odgovor da je to izbegavanje plaćanja poreza od 150.000 dinara. Isti izvor naglašava da to najčešće nije slučaj, već se u maloprodajnim objektima u promet stavlja od 10 do 20 mobilnih telefona.
Na pitanje da li je u toku istraga zbog ilegalnog uvoza i trgovine mobilnim telefonima na veliko, nismo dobili ni potvrdan, ali ni odričan odgovor iz policije.
U međuvremenu - tržište raste. Pod pretpostavkom da je zaista reč o sitnom, mravljem švercu, mesečno bi prethodnih godina na taj način trebalo da bude prokrijumčareno čak 33.333 telefona, da bi dostigli cifru od 4.000.000. Previše za "lične potrebe".

Izvor: Danas - http://www.danas.co.yu/20080524/vikend5.html#0

[kapoerista90]

Ovo je vec bilo. Rekao je neko da su skoro 200 miliona izgubili svercom... Jbg,to nam je u krvi

[kefalo]

Jao imao bih svasta reci, ali ne mogu, smoren sam, jer sto god da kazem, izazvacu lavinu, i eto nam opet tema od 15 stranica , a iskreno teskt sam procitao pocetak i kraj.


Uostalom sta, kako, kome i koliko, u Srbiji odavno poznate stavke

tomas.hokenberi, good job, keep going

[tomas.hokenberi]

kapoerista90, Postovana je slicna vest, ali ta je, orignalno, vest od pre par godina. Ova je preneta iz internet izdanja vikend izdanja Danas-a od 24-25. maja, daklem nije ista vest.

[Obi]

Jaka stvar ,ja svaki polovni telefon koji sam kupio bio je ilegalan,2 su bila kodirana pa sam ih dekodirao

[ceki]

sad su nam otkrili toplu vodu, jer mi jadni nismo imali pojma o tome...

[tomas.hokenberi]

ceki, clanak nije bio namenjen posetiocima mobilnog sveta. To sto smo svi ovde znali da je vecina telefona, prodatih u Srbiji, ilegalna/dekodirana ne znaci su svi kupci mobilnih telefona zaista svesni sta kupuju.

Obi, znas kako kaze poslovica - "cega se pametan stidi time se ... " dopuni sam.

[djolem89]

jeste to sve nelegalno neposteno, oteto prokleto i sl, ali da ovaj nacin distribuiranja telefona ne postoji, ja nikad ne bih skupio pare za telefon koji zelim.

[Njami]

Slazem se sa svime navedenim. Ali ako bi drzava smanjila porez na jedno 5% i kad bi carina bila manja, manji bi bili i gubici, jer bi se vise uvozilo/prodavalo legalno i time bi doslo do smanjivanja
svercovanja telefona. Onda bi svi legalno kupovali uz sigurnu garanciju i proveren telefon.

[kapoerista90]

Generalni Djolem je u pravu... Jbg,u zemlji u kojoj zaradjuju malo,a rokaju cene ko da zaradjujemo 3000,crno trziste je za neke jedini nacin da dodju do telefona... I to je prosto to...

[steffa54]

kapoerista90, Da.npr. uporedite cene iz Original SE radnji ili iz COMTRADE-a i iz nekih obicnih pa vidite razliku u ceni.Odgovor:Bice ogromna razlika

[Njami]

kapoerista90, steffa54, slazem se ja sa vama. Ja telefon uzimam ili na crno ili sredim da mi neko donese od preko grane, ali kad bi se razlika u ceni izmedju svercovanih i legalnih telefona svela na jedno 15-20% verujem da bi bilo drugacije.
PoZZ

[darkado]

znate kolika je carina za uvioz telefona u eu? 0 ili 1%, kako gde. nashi zapadni susedi su smanjili na 1% posto i zvanichni distributeri sad zadovoljno trljaju ruke .

[Obi]

Čega se lud stidi time se Obi ponosi ,samo sam hteo da kažem da je to u Srbiji normalno a i isplati se,kod originalca telefon platiš 30000din,a u nekoj drugoj koja uopšte nije originalna prodavnica isti model platiš 16000 ,u pitanju je n73,to sam stvarno video u jednom tržnom centru,originalci dole a ilegalci gore

[kapoerista90]

Ne bas... Mislim,stoji da bih uvek radije uzeo legalan nego neki na crno,al kad je razlika u ceni 100%... Necu... Rizikovacu. radije cu 2 N73 da uzmem,trajace sigurno duze nego jedna original

[Masterokrata]

Kako ne razumete.....mora carina da bude velika na telefone da bi se zastitila domaca proizvodnja (tehnika je to ko bi je svu razvrstao na onu koju proizvodimo i onu koju ne proizvodimo)