http://www.ratel.org.rs/editor_files/Fi ... mobile.pdf
VIP dobio pozivni kod 068
-
Andrijano
- Mobil stručnjak
- Postovi: 968
- Pridružio se: Sub, 24. Dec 2005. 03:21
- :: Iphone
- Lokacija: vracar-gde mi je dobro-tu mi je domovina
- Kontakt:
E moracu i ja da trazim od ratela,da mi dodele pozivni broj za mene i jedan za moju babu,da kad je zovu druge babe,da lakse zapamte broj.Oni imaju vise pozivnih brojeva nego korisnika! 
Salu na stranu,nadam se da ce onda da uvedu i sestocifrene brojeve jer su oni sedmocifreni smaranje zestoko ,a da to sam se uvek pitao zasto telekom nema sestocifrene brojeve???
Salu na stranu,nadam se da ce onda da uvedu i sestocifrene brojeve jer su oni sedmocifreni smaranje zestoko ,a da to sam se uvek pitao zasto telekom nema sestocifrene brojeve???
iphone 12 pro space grey & Telenor Total Data
da da sve je nase cela srbija u 10 mob prefix brojeva sa svaki milion po jedan pozivni broj 
znaci ovako moram sad iako nevolem telenor uzeti jos i 062,063 i 69
imam 060 061 kupujem 068
064 i 065 imam isto fali mi 066
i jos da se pojave 67 i 070 u taj bi bio vrx
i onda zezancija moze da pocne
andrijano bakicu pod ruku cim dobije pemziju pa pravac ratel i kod cika cekica da bakica izabere svoj pozivni broj
znaci ovako moram sad iako nevolem telenor uzeti jos i 062,063 i 69
imam 060 061 kupujem 068
064 i 065 imam isto fali mi 066
i jos da se pojave 67 i 070
u taj bi bio vrx i onda zezancija moze da pocne
andrijano bakicu pod ruku cim dobije pemziju
pa pravac ratel i kod cika cekica da bakica izabere svoj pozivni broj -
MB maneken
- Banned
- Postovi: 619
- Pridružio se: Čet, 16. Jun 2005. 16:07
Karićevac pokušao da ugasi Ratel
Autor: S. Tuvić - K. Preradović | 22.06.2008 - 00:02
Bogoljub Lazić, jedan od najbližih saradnika Bogoljuba Karića u ,,Mobtelu“, sada savetnik u Ministarstvu za telekomunikacije, stoji iza pokušaja ovog ministarstva da preuzme nadležnosti Republičke agencije za telekomunikacije-Ratel, saznaje ,,Blic nedelje“.
Lazić, bivši zamenik generalnog direktora ,,Mobtela“, protiv koga su zbog zloupotrebe službenog položaja i pljačku države kroz ,,Mobtel“, podignute čak tri krivične prijave, obećao je čelnim ljudima kablovskog provajdera SBB, da će im obezbediti preko Ratela licencu za fiksnu telefoniju. Pošto je Ratel odbio zahtev SBB, Lazić je, prema rečima našeg izvora, bliskog Ministartvu telekomunikacija, ubedio čelne ljude ministarstva, u kome, kako kažu, vodi glavnu reč, da mimo zakona, preuzmu nadležnosti Ratela na 120 dana.
Iako je Ministarstvo telekomunikacija Srbije saopštilo 13. juna da preuzima poslove Ratela zbog, kako su rekli, toga što ta agencija nije poništila odluku o davanju pozivnog broja 069 Telenoru bez javnog nadmetanja, suština sukoba je, kako tvrdi naš izvor, ipak odbijanje zahteva SBB-a.
U Ratelu su nam potvrdili da je stvarni razlog pritiska na ovu agenciju odbacivanje zahteva SBB-a za međunarodno povezivanje, a ne dodela pozivnog koda 069 Telenoru, kako se predstavlja u javnosti.
- Ceo pritisak vrti se oko tačke dva, rešenja o preuzimanju nadležnosti koje je Ministarstvo dostavilo našoj agenciji - saznali smo u Ratelu.
Tačka dva, rešenja o preuzimanju nadležnosti odnosi se na odbijanje zahteva kompanije SBB, za izdavanje odobrenja za međunarodno povezivanje.
Lazić za ,,Blic nedelje“ nije želeo da komentariše ove tvrdnje kao ni sukob ministarstva i Ratela, kakav do sada, kod nas nije zabeležen između jednog ministarstva i nezavisnog regulatornog tela.
Da je odluka Ministarstva telekomunikacija nezakonita potvrdila je i Vlada Srbije, koja je nakon žalbe Ratela, na poslednjoj sednici poništila odluku ministarstva.
- Ovakva odluka Vlade je očekivana. Potvrđena je nezakonitost odluke Ministarstva o preuzimanju nadležnosti od Ratela, na šta smo mi već ukazivali - rekao je za naš list Milan Janković, izvršni direktor Ratela.
Komentarišući primedbu Ministarstva da je Ratel bez tendera dodelio pozivni kod 069 Telenoru, Janković kaže da se tender za dodelu pozivnog koda ne raspisuje.
- Numeracija je fizički neograničeni resurs, tako da nije bilo potrebe za javnim nadmetanjem - dodaje Janković. U Ministarstvu za telekomunikacije negiraju umešanost Bogoljuba Lazića u sukob i tvrde da on više nije zaposlen kao spoljni saradnik u ovom ministarstvu.
- Sve ovo je netačno. Ratel je tražio od Ministarstva da raspiše konkurs za licencu za dodelu broja za fiksnu telefoniju, koju je tražio SBB i u tom slučaju agencija je postupila zakonito. U slučaju Telenora, Agencija je postupila nezakonito dodeljujući pristupni kod bez propisanog postupka - kažu u Ministarstvu za telekomunikaciju.
Angažman Lazića ,,pod velom tajni“
Angažman Lazića u Ministarstvu telekomunikacija pod velom je tajne još od maja 2007. godine. Naime, iz Ministarstva je, na brojna novinarska pitanja, tada stiglo samo objašnjenje da Lazić radi po ugovoru o delu i da će raditi na poslovima pisanja nacrta zakona za podsticanje stranih i domaćih investicija u oblasti telekomunikacija.
Iako je Lazić, tvrde upućeni, svakodnevno u ministarstvu i pita se za sve, medijski savetnik ministarke telekomunikacija tvrdi da on više nije tamo zaposlen, ne precizirajući kada mu je prekinut angažman.
Smenjivan zbog sukoba interesa
Lazić je u žižu javnosti dospeo još septembra 2004. godine kada je smenjen sa mesta zamenika ministra za kapitalne investicije Velimira Ilića, zbog sukoba interesa (istovremeno je radio za „Mobtel“ Bogoljuba Karića i državu).
Lazić je kasnije, početkom 2006. godine uhapšen, pa pušten zbog afere ,,Mobtel“, a sudski procesi protiv njega još traju. Uprkos svemu tome, ministarka Aleksandra Smiljanić, kadar DS, zaposlila je Lazića u ministarstvu tokom 2007.
http://www.naslovi.net/search.php?q=ratel
Autor: S. Tuvić - K. Preradović | 22.06.2008 - 00:02
Bogoljub Lazić, jedan od najbližih saradnika Bogoljuba Karića u ,,Mobtelu“, sada savetnik u Ministarstvu za telekomunikacije, stoji iza pokušaja ovog ministarstva da preuzme nadležnosti Republičke agencije za telekomunikacije-Ratel, saznaje ,,Blic nedelje“.
Lazić, bivši zamenik generalnog direktora ,,Mobtela“, protiv koga su zbog zloupotrebe službenog položaja i pljačku države kroz ,,Mobtel“, podignute čak tri krivične prijave, obećao je čelnim ljudima kablovskog provajdera SBB, da će im obezbediti preko Ratela licencu za fiksnu telefoniju. Pošto je Ratel odbio zahtev SBB, Lazić je, prema rečima našeg izvora, bliskog Ministartvu telekomunikacija, ubedio čelne ljude ministarstva, u kome, kako kažu, vodi glavnu reč, da mimo zakona, preuzmu nadležnosti Ratela na 120 dana.
Iako je Ministarstvo telekomunikacija Srbije saopštilo 13. juna da preuzima poslove Ratela zbog, kako su rekli, toga što ta agencija nije poništila odluku o davanju pozivnog broja 069 Telenoru bez javnog nadmetanja, suština sukoba je, kako tvrdi naš izvor, ipak odbijanje zahteva SBB-a.
U Ratelu su nam potvrdili da je stvarni razlog pritiska na ovu agenciju odbacivanje zahteva SBB-a za međunarodno povezivanje, a ne dodela pozivnog koda 069 Telenoru, kako se predstavlja u javnosti.
- Ceo pritisak vrti se oko tačke dva, rešenja o preuzimanju nadležnosti koje je Ministarstvo dostavilo našoj agenciji - saznali smo u Ratelu.
Tačka dva, rešenja o preuzimanju nadležnosti odnosi se na odbijanje zahteva kompanije SBB, za izdavanje odobrenja za međunarodno povezivanje.
Lazić za ,,Blic nedelje“ nije želeo da komentariše ove tvrdnje kao ni sukob ministarstva i Ratela, kakav do sada, kod nas nije zabeležen između jednog ministarstva i nezavisnog regulatornog tela.
Da je odluka Ministarstva telekomunikacija nezakonita potvrdila je i Vlada Srbije, koja je nakon žalbe Ratela, na poslednjoj sednici poništila odluku ministarstva.
- Ovakva odluka Vlade je očekivana. Potvrđena je nezakonitost odluke Ministarstva o preuzimanju nadležnosti od Ratela, na šta smo mi već ukazivali - rekao je za naš list Milan Janković, izvršni direktor Ratela.
Komentarišući primedbu Ministarstva da je Ratel bez tendera dodelio pozivni kod 069 Telenoru, Janković kaže da se tender za dodelu pozivnog koda ne raspisuje.
- Numeracija je fizički neograničeni resurs, tako da nije bilo potrebe za javnim nadmetanjem - dodaje Janković. U Ministarstvu za telekomunikacije negiraju umešanost Bogoljuba Lazića u sukob i tvrde da on više nije zaposlen kao spoljni saradnik u ovom ministarstvu.
- Sve ovo je netačno. Ratel je tražio od Ministarstva da raspiše konkurs za licencu za dodelu broja za fiksnu telefoniju, koju je tražio SBB i u tom slučaju agencija je postupila zakonito. U slučaju Telenora, Agencija je postupila nezakonito dodeljujući pristupni kod bez propisanog postupka - kažu u Ministarstvu za telekomunikaciju.
Angažman Lazića ,,pod velom tajni“
Angažman Lazića u Ministarstvu telekomunikacija pod velom je tajne još od maja 2007. godine. Naime, iz Ministarstva je, na brojna novinarska pitanja, tada stiglo samo objašnjenje da Lazić radi po ugovoru o delu i da će raditi na poslovima pisanja nacrta zakona za podsticanje stranih i domaćih investicija u oblasti telekomunikacija.
Iako je Lazić, tvrde upućeni, svakodnevno u ministarstvu i pita se za sve, medijski savetnik ministarke telekomunikacija tvrdi da on više nije tamo zaposlen, ne precizirajući kada mu je prekinut angažman.
Smenjivan zbog sukoba interesa
Lazić je u žižu javnosti dospeo još septembra 2004. godine kada je smenjen sa mesta zamenika ministra za kapitalne investicije Velimira Ilića, zbog sukoba interesa (istovremeno je radio za „Mobtel“ Bogoljuba Karića i državu).
Lazić je kasnije, početkom 2006. godine uhapšen, pa pušten zbog afere ,,Mobtel“, a sudski procesi protiv njega još traju. Uprkos svemu tome, ministarka Aleksandra Smiljanić, kadar DS, zaposlila je Lazića u ministarstvu tokom 2007.
http://www.naslovi.net/search.php?q=ratel
-
Daddy Yankee
- Banned
- Postovi: 836
- Pridružio se: Sre, 14. Nov 2007. 07:13
-
kapoerista90
- Expert
- Postovi: 2411
- Pridružio se: Sre, 24. Okt 2007. 05:49
-
MB maneken
- Banned
- Postovi: 619
- Pridružio se: Čet, 16. Jun 2005. 16:07
Ignorisali su nas kada smo pokušali da liberalizujemo tržište
Danas, 4. jul 2008.
Autor: Slobodanka Stamenić
Aleksandra Smiljanić
Ministarstvo za telekomunikacije i informatičko društvo nedavno je suspendovalo rad Republičke agencije za telekomunikacije (RATEL) na 120 dana i preuzelo njene nadležnosti. Ubrzo posle toga Vlada je poništila odluku, nakon čega je Ministarstvo saopštilo da je zatečeno tim postupkom. U poslednjem intervjuu na funkciji ministarke za telekomunikacije i informatičko društvo, Aleksandra Smiljanić govori za Danas o uzrocima neslaganja između Ministarstva i Agencije, sporoj liberalizaciji tržišta telekomunikacija, opstrukciji tog posla i razvoju elektronske državne uprave.
Zbog čega je došlo do sukoba na liniji Ministarstvo - RATEL i da li se on mogao izbeći?
- RATEL je učinio niz nezakonitih radnji - objavio nekoliko pravilnika bez saglasnosti Ministarstva, dodeljivao nacionalne ograničene resurse na nezakonit način i vršio diskriminaciju pri dodeli dozvola. Poslovi koje obavlja su povereni RATEL-u, a Ministarstvo je i dalje odgovorno za njihovo pravilno izvršavanje prema Zakonu o državnoj upravi. Posle bezuspešnih upozorenja na koja RATEL nije reagovao, bilo je neizbežno da Ministarstvo oduzme poverene poslove kako bi ispravili nezakonite odluke. Kompanije čekaju da se uredi regulativa da bi ulagale u infrastrukturu, i to već tri godine, od kako je RATEL osnovan. Nema razloga da čekamo sa liberalizacijom i kočimo razvoj telekomunikacione infrastrukture.
Šta je pokazala pravna analiza obrazloženja Vlade o ukidanju suspenzije RATEL-u?
- Da Vlada nije smela da ukine suspenziju RATEL-u. Osim toga, oduzimanje poslova RATEL-u bio je jedini način da se efikasno uredi oblast telekomunikacija i isprave njegove nezakonite radnje.
Kao jedan od prvih koraka u razvoju elektronske državne uprave neophodne u procesu pridruživanja EU, Ministarstvo je objavilo tender za informacioni sistem Generalnog sekretarijata Vlade Srbije. Navodite da je to jedan od uslova za delotvornu vladu. Na koji način će taj informacioni sistem učiniti rad Vlade efikasnijim ?
- Dopisu treba dva-tri dana da stigne od jednog do drugog državnog organa. Svaki predmet prođe bar kroz nekoliko organa, a to usporava upravu. Često važnih predmeta nema u arhivama. Kroz Generalni sekretarijat prolaze svi dopisi, a njegov informacioni sistem će omogućiti bespapirnu komunikaciju između organa državne uprave. Dopisi će stizati trenutno, a arhive će biti pouzdane.
Iako već duže vreme izdaje sertifikate za elektronske potpise, Pošta Srbije je nedavno postala prvo "evidentirano" sertifikaciono telo. Najavljeno je da će dobiti akreditaciju za taj posao. Kada će građani Srbije moći da dobiju kvalifikovane elektronske potpise koji će biti pravno validni poput svojeručnih potpisa?
- PTT je ozbiljno na putu da bude akreditovan, ali zaposleni treba da polože testove u oblasti mrežne bezbednosti. Mislim da će se to desiti u narednih par meseci i da će građani moći da dobiju kartice za kvalifikovano potpisivanje do jeseni.
Na početku mandata ste najavljivali liberalizaciju tržišta telekomunikacija. Dokle ste stigli sa tim poslom?
- Nažalost, nismo daleko stigli pre svega zbog lošeg rada RATEL-a, kome su povereni gotovo svi poslovi u oblasti liberalizacije. Ministarstvo je pripremilo pravilnik sa minimalnim uslovima za licence fiksnog bežičnog pristupa, odnosno WIMAX. Ideja je da se izdaju po tri regionalne licence za svaki okrug tako da bi domaći operatori, najčešće mala i srednja preduzeća, mogli da ih dobiju. Republički sekretarijat za zakonodavstvo ga nije pustio sa obrazloženjem da je Ministarstvo tehničko. Dve nedelje pre toga i tada tehničko Ministarstvo je dobilo pozitivno mišljenje na pravilnik i saglasnost da ga objavi. Ministarstvo je sastavilo Predlog izmena i dopuna Zakona o telekomunikacijama u kome su umanjene administrativne procedure za kompanije koje žele da ulažu u telekomunikacionu infrastrukturu. Vlada je pala kada je taj predlog bio na razmatranju i kao tehnička nije mogla dalje da ga procesira.
Najavljena je brza privatizacija Telekoma Srbija. Kako to komentarišete?
- Nisam sigurna da je dalja privatizacija Telekoma dobar potez, niti mi je jasno zašto se na njoj toliko insistira. Priča se da su potrebna sredstva za budžet, međutim, Telekom je profitabilna firma koja ostvaruje stalne prihode. Privatizacijom će taj profit otići vlasniku, a ne u budžet. Treba misliti dugoročno, šta kada se potroše pare od privatizacije, a prihoda od Telekoma više nema? Telekom je kompanija od strateškog značaja i mislim da je rizično privatizovati je. Problem je što Telekom još uvek ima monopol u mnogim oblastima i zato nije efikasan. Dalja liberalizacija tržišta će naterati Telekom da bude efikasniji, a za to će biti potreban i stručniji upravni odbor od trenutno izabranog. Ako Telekom ostane državni, kroz njega država može da gradi infrastrukturu i obezbeđuje usluge za koje smatra da su prioritetne, a ne da se potpuno oslanja na liberalizovano tržište.
Da li je bilo opstrukcije rada Ministarstva, ili Vašeg rada?
- Naše akcije u smeru liberalizacije nisu bile dobro prihvatane, između ostalog ni u Telekomu, niti u RATEL-u. Ministarstvo je bilo ignorisano, pored svoje nadležnosti i jasnih zakonskih ovlašćenja. U oblasti pošte, jedan od prioriteta bilo je osnivanje agencije kako bi izdavala dozvole novim poštanskim operatorima prema zakonu iz 2005. Ministarstvo je pismeno četiri puta slalo dopise kadrovskoj komisiji s predlogom za savet Agencije. Kadrovska komisija predlaže savet Vladi, a ona parlamentu. To nikad nije urađeno i operatori su tužili državu Međunarodnom sudu zbog nepostojanja agencije. Zaobišli su nas i kada se donosila odluka o privatizaciji Telekoma i izgradnji IT parka u Inđiji. U oba slučaja radi se o rizičnim odlukama. U projektu IT parka problem je zapošljavanje 25.000 inženjera, a Srbija nema nezaposlenih IT inženjera. To ukazuje na njihovo dovođenje iz Azije (za šta smo dobili potvrdu od predstavnika Inđije), što bi ugozilo našu IT industriju. Zemlje Azije su oštra konkurencija, dok je geografski položaj naša prednost koju bismo lako izgubili takvim projektom. Kao posledicu možemo imati još veći odliv mozgova. Nije jasna ni finansijska korist Srbije od pomenutog projekta.
Poruka
Šta biste poručili novoj ministarki za telekomunikacije i informatičko društvo?
- Da za prioritete uzme unapređenje obrazovanja u oblasti informatike, hitno da opremi škole računarskim učionicama, obuči nastavnike i finansijski podrži doktorske studije. Da podrži razvoj IKT industrije obezbeđivanjem veće sume kredita iz Fonda za razvoj, ohrabrivanjem državnih organa i firmi da kupuju proizvode domaćih firmi. Finansijski da podrži renoviranje i proširenje postojećih IT parkova, kao i rentiranje prostora domaćim IT firmama. Da bude uporna sa liberalizacijom telekomunikacionog tržišta i razvojem e-uprave. Da odloži privatizaciju Telekoma, ili čak da odustane od nje. Takođe, da odloži dovođenje pomenutih IT inženjera. Ne treba da dopusti dizanje cena telefonskih usluga, nego da eventualne gubitke operatora rešava kroz fond za univerzalni servis.
http://www.mtid.sr.gov.yu/code/navigate.php?Id=873
Danas, 4. jul 2008.
Autor: Slobodanka Stamenić
Aleksandra Smiljanić
Ministarstvo za telekomunikacije i informatičko društvo nedavno je suspendovalo rad Republičke agencije za telekomunikacije (RATEL) na 120 dana i preuzelo njene nadležnosti. Ubrzo posle toga Vlada je poništila odluku, nakon čega je Ministarstvo saopštilo da je zatečeno tim postupkom. U poslednjem intervjuu na funkciji ministarke za telekomunikacije i informatičko društvo, Aleksandra Smiljanić govori za Danas o uzrocima neslaganja između Ministarstva i Agencije, sporoj liberalizaciji tržišta telekomunikacija, opstrukciji tog posla i razvoju elektronske državne uprave.
Zbog čega je došlo do sukoba na liniji Ministarstvo - RATEL i da li se on mogao izbeći?
- RATEL je učinio niz nezakonitih radnji - objavio nekoliko pravilnika bez saglasnosti Ministarstva, dodeljivao nacionalne ograničene resurse na nezakonit način i vršio diskriminaciju pri dodeli dozvola. Poslovi koje obavlja su povereni RATEL-u, a Ministarstvo je i dalje odgovorno za njihovo pravilno izvršavanje prema Zakonu o državnoj upravi. Posle bezuspešnih upozorenja na koja RATEL nije reagovao, bilo je neizbežno da Ministarstvo oduzme poverene poslove kako bi ispravili nezakonite odluke. Kompanije čekaju da se uredi regulativa da bi ulagale u infrastrukturu, i to već tri godine, od kako je RATEL osnovan. Nema razloga da čekamo sa liberalizacijom i kočimo razvoj telekomunikacione infrastrukture.
Šta je pokazala pravna analiza obrazloženja Vlade o ukidanju suspenzije RATEL-u?
- Da Vlada nije smela da ukine suspenziju RATEL-u. Osim toga, oduzimanje poslova RATEL-u bio je jedini način da se efikasno uredi oblast telekomunikacija i isprave njegove nezakonite radnje.
Kao jedan od prvih koraka u razvoju elektronske državne uprave neophodne u procesu pridruživanja EU, Ministarstvo je objavilo tender za informacioni sistem Generalnog sekretarijata Vlade Srbije. Navodite da je to jedan od uslova za delotvornu vladu. Na koji način će taj informacioni sistem učiniti rad Vlade efikasnijim ?
- Dopisu treba dva-tri dana da stigne od jednog do drugog državnog organa. Svaki predmet prođe bar kroz nekoliko organa, a to usporava upravu. Često važnih predmeta nema u arhivama. Kroz Generalni sekretarijat prolaze svi dopisi, a njegov informacioni sistem će omogućiti bespapirnu komunikaciju između organa državne uprave. Dopisi će stizati trenutno, a arhive će biti pouzdane.
Iako već duže vreme izdaje sertifikate za elektronske potpise, Pošta Srbije je nedavno postala prvo "evidentirano" sertifikaciono telo. Najavljeno je da će dobiti akreditaciju za taj posao. Kada će građani Srbije moći da dobiju kvalifikovane elektronske potpise koji će biti pravno validni poput svojeručnih potpisa?
- PTT je ozbiljno na putu da bude akreditovan, ali zaposleni treba da polože testove u oblasti mrežne bezbednosti. Mislim da će se to desiti u narednih par meseci i da će građani moći da dobiju kartice za kvalifikovano potpisivanje do jeseni.
Na početku mandata ste najavljivali liberalizaciju tržišta telekomunikacija. Dokle ste stigli sa tim poslom?
- Nažalost, nismo daleko stigli pre svega zbog lošeg rada RATEL-a, kome su povereni gotovo svi poslovi u oblasti liberalizacije. Ministarstvo je pripremilo pravilnik sa minimalnim uslovima za licence fiksnog bežičnog pristupa, odnosno WIMAX. Ideja je da se izdaju po tri regionalne licence za svaki okrug tako da bi domaći operatori, najčešće mala i srednja preduzeća, mogli da ih dobiju. Republički sekretarijat za zakonodavstvo ga nije pustio sa obrazloženjem da je Ministarstvo tehničko. Dve nedelje pre toga i tada tehničko Ministarstvo je dobilo pozitivno mišljenje na pravilnik i saglasnost da ga objavi. Ministarstvo je sastavilo Predlog izmena i dopuna Zakona o telekomunikacijama u kome su umanjene administrativne procedure za kompanije koje žele da ulažu u telekomunikacionu infrastrukturu. Vlada je pala kada je taj predlog bio na razmatranju i kao tehnička nije mogla dalje da ga procesira.
Najavljena je brza privatizacija Telekoma Srbija. Kako to komentarišete?
- Nisam sigurna da je dalja privatizacija Telekoma dobar potez, niti mi je jasno zašto se na njoj toliko insistira. Priča se da su potrebna sredstva za budžet, međutim, Telekom je profitabilna firma koja ostvaruje stalne prihode. Privatizacijom će taj profit otići vlasniku, a ne u budžet. Treba misliti dugoročno, šta kada se potroše pare od privatizacije, a prihoda od Telekoma više nema? Telekom je kompanija od strateškog značaja i mislim da je rizično privatizovati je. Problem je što Telekom još uvek ima monopol u mnogim oblastima i zato nije efikasan. Dalja liberalizacija tržišta će naterati Telekom da bude efikasniji, a za to će biti potreban i stručniji upravni odbor od trenutno izabranog. Ako Telekom ostane državni, kroz njega država može da gradi infrastrukturu i obezbeđuje usluge za koje smatra da su prioritetne, a ne da se potpuno oslanja na liberalizovano tržište.
Da li je bilo opstrukcije rada Ministarstva, ili Vašeg rada?
- Naše akcije u smeru liberalizacije nisu bile dobro prihvatane, između ostalog ni u Telekomu, niti u RATEL-u. Ministarstvo je bilo ignorisano, pored svoje nadležnosti i jasnih zakonskih ovlašćenja. U oblasti pošte, jedan od prioriteta bilo je osnivanje agencije kako bi izdavala dozvole novim poštanskim operatorima prema zakonu iz 2005. Ministarstvo je pismeno četiri puta slalo dopise kadrovskoj komisiji s predlogom za savet Agencije. Kadrovska komisija predlaže savet Vladi, a ona parlamentu. To nikad nije urađeno i operatori su tužili državu Međunarodnom sudu zbog nepostojanja agencije. Zaobišli su nas i kada se donosila odluka o privatizaciji Telekoma i izgradnji IT parka u Inđiji. U oba slučaja radi se o rizičnim odlukama. U projektu IT parka problem je zapošljavanje 25.000 inženjera, a Srbija nema nezaposlenih IT inženjera. To ukazuje na njihovo dovođenje iz Azije (za šta smo dobili potvrdu od predstavnika Inđije), što bi ugozilo našu IT industriju. Zemlje Azije su oštra konkurencija, dok je geografski položaj naša prednost koju bismo lako izgubili takvim projektom. Kao posledicu možemo imati još veći odliv mozgova. Nije jasna ni finansijska korist Srbije od pomenutog projekta.
Poruka
Šta biste poručili novoj ministarki za telekomunikacije i informatičko društvo?
- Da za prioritete uzme unapređenje obrazovanja u oblasti informatike, hitno da opremi škole računarskim učionicama, obuči nastavnike i finansijski podrži doktorske studije. Da podrži razvoj IKT industrije obezbeđivanjem veće sume kredita iz Fonda za razvoj, ohrabrivanjem državnih organa i firmi da kupuju proizvode domaćih firmi. Finansijski da podrži renoviranje i proširenje postojećih IT parkova, kao i rentiranje prostora domaćim IT firmama. Da bude uporna sa liberalizacijom telekomunikacionog tržišta i razvojem e-uprave. Da odloži privatizaciju Telekoma, ili čak da odustane od nje. Takođe, da odloži dovođenje pomenutih IT inženjera. Ne treba da dopusti dizanje cena telefonskih usluga, nego da eventualne gubitke operatora rešava kroz fond za univerzalni servis.
http://www.mtid.sr.gov.yu/code/navigate.php?Id=873