cvoruga, da se nadovežem za sliku, tekst koji je moj drug objavio uz istu:
Колика је само разлика између ове две половине слике, то је невероватно!
На првој половини су три момка која су дошла на првенство у склопу уговора да одраде, за њих, још један посао и узму паре, не да играју за репрезентацију своје земље којој, вероватно, не осећају неку превелику припадност. Једном од њих је то у склопу процеса рехабилитације, да није био повређен, вероватно не би ни дошао. Сликали су се један поред другога као три потпуна странца, а не као другови из репрезентације. Потпуно су извештачени, глуме неку озбиљност и моћ, као и њихова вештачка земља без историје и културе.
А на другој половини су, пре свега, три пријатеља, три друга из репрезентације који играју и боре се за земљу коју воле. Један од њих је као дечак гледао другу двојицу како играју за репрезентацију његове земље и маштао да ће и он једног дана носити дрес те репрезентације и борити се за своју земљу. Он пре сваке утакмице на телефону гледа снимак на којем један од његових старијих другова из репрезентације постиже тројку за победу. На слици су загрљени и насмејани, природни - прави људи и пријатељи, а тек онда професионални спортисти који играју за репрезентацију своје земље.
Без обзира на резултат у недељу, прави победник се већ зна! Коју год медаљу да освојите, ваш народ ће вас дочекати као шампионе, што и јесте, пошто ћете сигурно изгинути на терену, док момци са горње половине се неће ни нешто претерано радовати што су освојили златну медаљу, више зато што су успешно одрадили посао и уговор и што ће добити више пара, а и сигурно им неће бити приређен никакав дочек.
И за крај - СВАКА ВАМ ЧАСТ, МОМЦИ! ВИДИМО СЕ ИСПРЕД СКУПШТИНЕ!